У Галерији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, јуче, 15. септембра, свечано је отворена документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта”. Поставка кроз богато документарно градиво приказује преломне историјске догађаје, ослободилачке борбе и историјске везе од устанка у Херцеговини 1875. године све до пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата.
У оквиру званичног програма присутнима су се обратили проф. др Душан Крцуновић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, историчар др Ненад Урић и ауторка изложбе Наташа Глигорић.
Проф. др Душан Крцуновић је, говорећи о изложби, истакао: „Ако је историја ‘учитељица живота’ (magistra vitae), како гласи чувена Цицеронова изрека, онда би најважнија поука коју од ње добијамо гласила да без српског јединства нема слободе и да је лична жртва предуслов јединства и слободе. Поводом тих вриједности МС-ДЧуЦГ на Дан српског јединства, слободе и националне заставе организује изложбу посвећену харамбаши Перу Тунгузу, устанику и јунаку Невесињске пушке, Албанске голготе и пробоја Солунског фронта. Ова година је почела божићним обиљежавањем 110. годишњице Мојковачке битке, потом је крајем јула прослављена 150. годишњица Битке на Вучјем долу, колико је и протекло од Битке на Фундини. Сва та славна војевања урезана су у наше црквено-народно памћење као продужетак Косовског боја; као што су и све бојне пољане на којима су се те битке одиграле биле продужетак Косова поља; као што су и све жртве благородне у свим тим бојевима и на свим тим пољанама биле отјеловљење косовских јунака и витезова. Један од њих био је и харамбаша Перо Тунгуз који је за свог животног вијека у два вијека, почев од 1875. па све до 1918. године, војевао за идеале јединства и слободе српског народа, и успио да доживи макар једну епизоду њихове историјске реализације. Захвални смо госпођи Наташи Глигорић као ауторки ове јединствене изложбе којом је по први пут реконструисан и обухваћен животни пут њеног претка, одужујући макар дио личног и породичног дуга према њему, али и у име цијелог нашег народа. Ријечи захвалности упућујемо и господину Ненаду Урићу, историчару и стручном сараднику на овом пројекту чије је историографско знање пружило изложбеној поставци чврсту документациону основу.”
Ауторка поставке и праунука Пера Тунгуза, Наташа Глигорић, истакла је да изложба свједочи о континуитету слободарских традиција српског народа кроз живот њене породице и историјске преломнице: „Перо је имао ту милост Божју да траје у времену и да се кроз његову биографију преламају и преплићу најважнији догађаји српске историје с краја 19. и почетка 20. вијека, у којима је био активан учесник и свједок борбе за слободу, јединство и национално достојанство. Ово није изложба само о једног јунаку, већ прича о времену у ком су слобода, част и достојанство биле највише вриједности.” Она је објаснила да кроз фотографије, изводе из књига, документе и часописе изложба обухвата поријекло породице Тунгуз, Перову биографију, учешће у Невесињској пушци, Улошком устанку и Великом рату, као и позне године његовог живота у Црној Гори и сјећање његових потомака.
Историчар др Ненад Урић осврнуо се на историјски значај и улогу Пера Тунгуза као једне од кључних личности тог доба: „Перо Тунгуз је био хајдук старог кова и душа устанка, јер је на терену дјеловао и прије његове званичне организације. Он повезује старије генерације херцеговачке хајдучије са последњом генерацијом која је 1918. године дочекала слободу. Посједовао је дубоки порив за борбом, а истовремено је одржавао добре односе са књазом и краљем Николом Петровићем, који је на њега рачунао за покретање устанка.” Урић је додао да је изложба припремљена на основу богате документације, народног предања и драгоцјених исказа које је Перо пренио својим синовима Радовану и Данилу.
У умјетничком дијелу програма својим наступом вече је употпунила Тијана Вучетић, док је програм водио Лука Спасојевић.
Документарна изложба биће отворена за све посјетиоце у наредном периоду у просторијама Галерије Матице српске у Никшићу.
Извор: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
