У издању Градске библиотеке Херцег Нови и Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора”, изашла је из штампе књига „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље“.
Иако је написана педесетих година 19. вијека, књига је објављена тек 1898. од стране протојереја Димитрија Руварца, пароха земунског и познатог историчара. На који је начин о. Димитрије до овог драгоцјеног рукописа дошао није познато, али је благодарећи његовом труду он сачуван од заборава, а кроз њега и личност и жртва протосинђела Кирила, за којег је Руварац још у оно вријеме казао да заслужује да буде уписан у календар светитеља Цркве.
Вијек касније, почела је прича о овој неправедно запостављеној личности. Године 2004. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови објавила је репринт првог издања „Автобиографије”. Треће издање урадила је Издавачка установа Епархије далматинске „Истина“ 2015. године, с тим што је урађена транкриција са старе, предвуковске на нову ортографију.
Четврто издање које објављује Градска библиотека и читаоница Херцег Нови у суиздаваштву са ИИУ „Светигора“ је, као и оно из 2004. године, фототипско. Ово најновије издање има посебан значај јер се објављује након недавног уношења имена протосинђела Кирила Цвјетковића у диптих светих Српске православне цркве. Уводно слово написао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, а као поговор имамо текст проф. др Горана Максимовића о страдалничкој судбини и књижевном дјелу о. Кирила. Осим тога, ово издање је обогаћено и рјечником мање познатих и застарјелих ријечи и облика који је приредила Невена Милосављевић.
Своју аутобиографију написао је Свети Кирило после издржавања затворске казне која је трајала скоро четврт вијека. Дјело је настало, можемо рећи, као једна суштинска потреба да се запише лично свједочанство о сопственом животном путу и страдалној судбини. Отац Кирило започиње спис приповиједањем о свом поријеклу, својој породици, свом одласку у манастир и монашењу у манастиру Савини, да би главнина књиге била везана за његову свештеничку службу у Шибенику и одговорну административну функцију секретара у епархијској канцеларији новоосноване Епархије далматинске. Средишњи догађај у животу оца Кирила, који се и налази у фокусу пажње писца, јесте покушај увођења уније међу српско православно становништво у Далмацији и борба против тог великог искушења које је пријетило да потре исти народ. Иако не отворено, иза уније је стајао сам аустријски двор, а само спровођење плана је, такође прикривено, вршено преко Епископа далматинског Венедикта Краљевића. Криза око уније је трајала неколико година (прве назнаке и постепено откривање плана уније). Протосинђел Кирило је осуђен са још двадесетак људи на строгу казну јер је оптужен да је учествовао у припремању убиства владике Краљевића (атентат није успио али је страдало двоје људи).
***
„Автобиографија” је многоструко значајно дјело:
У књижевном смислу, јер је овим списом обогаћена српска књижевност једном аутентичном, личном причом, динамичном и живописном аутобиографијом која није толико честа била као књижевна форма ни тада ни данас. Ауторови описи догађаја из живота одишу живошћу која чини будним читаоце. Посебно је интересантно колико спис обилује хумором, иронијом и сарказмом.
У историографском смислу, „Автиобиографија” нам, као историјски извор прве врсте, доноси драгоцјене податке за мање и веће догађаје из црквене и народне историје, затим даје нам сјајне описе цркава, манастира, градова које је аутор посјетио. С друге стране, треба нагласити да писац није био просто само очевидац и учесник свих догађаја, него један савјесни приповједач са даром објективног описивања и сагледавања људи и догађаја.
У духовном смислу она нам преноси и дочарава врлински лик и подвиг исповједништва Светог Кирила, али и вјерног народа Далмације. „Оно што највише задивљује, јесте како човјек који је толико страдао – у својој тридесетој години је допао тамнице и цио његов каснији живот био је мучеништво и страдање – никога не осуђује. Он на свему благодари Богу, он свима прашта. Његов живот под сводовима тамнице једноставно свијетли: свијетли вјером, надом, врлином, свијетли људскошћу, честитошћу, пажњом, љубављу… Он добровољно страда за Христа и свима прашта, и не жали свога живота“, записује Митрополит Јоаникије на крају предговора овог издања.
Без обзира што је језик занимљиве аутобиографије доста далек нама, савременим читаоцима, надамо се да ће потресно свједочанство ове књиге успјети да нас дотакне, како се лик и дјело овог светог подвижника православне вјере и српског родољуба не би заборавило, него било надахнуће и узор будућим нараштајима.
Свештеноисповједниче Кирило Баошићки и Далматински, помени нас пред престолом Божијим!
ИИУ „Светигора“
