Његово преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије служио је данас, на празник Светих царских мученика Романових и Светог свештеномученика Саве Горњокарловачког, Свету архијерејску литургију у манастиру Рустово, поводом храмовне славе ове свете обитељи. Саслуживало је свештенство, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Бесједећи након прочитаног јеванђељског зачала, владика Пајсије осврнуо се на Христову причу о пшеници и кукољу, истичући да је она свевремена.
„И данас, као и некада, на истој њиви Господњој, на истој Божијој земљи, под истим сунцем и истом кишом, заједно расту пшеница и кукољ. Обоје се хране истом храном, али ни по чему нису слични, јер пшеница доноси богат род, док кукољ не доноси никаквог рода и још штети ономе који рађа“, казао је владика.
Говорећи о Светим царским мученицима Романовима и Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком, епископ Пајсије је нагласио да се велики мученици које данас прослављамо ни по чему не разликују од мученика из првих вијекова хришћанства.
„Прослављамо Светог цара Николаја и царску породицу Романових, који су живјели окружени многим кукољем, али им то није сметало да донесу обилан духовни род. Иако су пострадали од своје браће, од оних који су били исте крви као и они, нису дозволили да било кога замрзе.“
Он је подсјетио да је цар Николај, иако је видио зло које се надвија над његовим народом остао вјеран хришћанском идеалу мира и жртве.
„Попут кротког јагњета, желећи да се што мање пролије братске крви, цар Николај се повукао са царског престола. Једино што је желио и за шта се Богу молио било је да завлада мир у царству којим је управљао.“
Епископ диоклијски Пајсије поручио је да Света царска породица Романових остаје велики примјер хришћанског живота.
„Од њих можемо много тога да научимо. Прије свега, да човјек може да живи у богатству, а да богатство њиме не овлада; да може да има велику моћ и власт, а да не дозволи да власт овлада њиме. Најважније што можемо да научимо јесте да нема веће части и ничег љепшег на земљи него када Господ некоме дарује благослов да страда због своје вјере и своје Цркве. Тако је и цар Николај, заједно са цијелом својом породицом, показао да га је Господ изабрао за страдање, а он је тај крст са радошћу прихватио као највећу част коју је могао да прими.“
Владика је поучио да и ми свој крст треба да носимо са радошћу и надом у Господа.
„Тако и ми, драга браћо и сестре, овај живот иде како иде, али онога тренутка када нас Господ позове да страдамо због своје вјере и понесемо крст који је и Он носио, да не тугујемо због тога, него да се радујемо. Јер, како се и каже у данашњем Јеванђељу – онај који претрпи до краја, тај ће се спасити и добити вијенце нетрулежне и непролазне“, закључио је Епископ диоклијски Пајсије.
По завршетку Свете литургије преломљен је славски колач у славу Божију и у част данашњег празника, након чега је празнично сабрање настављено за трпезом љубави.
***
Манастир Рустово је женски манастир Митрополије црногорско-приморске. Налази се у Паштровићима, на узвишењу изнад Светог Стефана. Подигнут је почетком 21. вијека на мјесту на којем је од Турака у XIV вијеку пострадало око 1.400 Паштровића, зато што нису хтјели да се одрекну православне вјере. Главни манастирски храм посвећен је Светим царским мученицима Романовима, па ова светиња сваке године 17. јула молитвено прославља своју храмовну славу. Поред осталих светиња, у овом манастиру чувају се и честице моштију Светих царских мученика Романових.
О. Б.
Фото: Максим Шестаков
