Манастир Свете Петке на Гостиљу Мартинићком данас, 4. јула 2026. љета Господњег, на дан када празнујемо Свету преподобну Анастасију Српску, молитвено је прославио своју славу и обиљежио петнаест година од када је, на празник Светог Наума Охридског, 3. јула 2011, године, освештан руком блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Светом литургијом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свешетномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.
На крају светог богослужења, Митрополит Јоаникије је поводом манастирске славе –– дана освећења, у част Светог Наума Охридског преломио славски колач.
Потом је сабрани вјерни народ поучио да је добро да се сјећамо наших духовних почетака, од када смо примили свету православну вјеру, истовремено се описменили и почели да прослављамо име Божије, Оца и Сина и Светога Духа – од кад смо постали хришћани у вријеме Светих Кирила и Методија и њихових ученика Климента и Наума, који се код нас највише се помињу, иако има још доста ученика Свете браће.
Говорећи о Светом Науму Охридском, кога ова света обитељ прославља, Владика је истакао да се он прочуо као велики игуман и велики духовник те да дарове које му је Бог дао и благодат Светога Духа коју је примио од Господа, није задржао само за себе, него је тим даровима напајао своје монашко братство, гдје је и настао славни Манастир Светога Наума Охридскога, чудотворца и исцелитеља:
„Такви су духовни дарови. Они се не дају да би човјек њих присвојио себично себи и да би се само њима он користио, ма у ком погледу, него прије свега да би их умножавао и преносио на друге боголике душе којима су исти ти духовни дарови потребни. И из тога братства изашли су велики људи, велики проповједници ријечи Божије, надахнути примјером и благословом Светога Наума Охридскога. И дан-данас та светиња сабира вјерни народ са свих крајева православне васељене, и тамо долазе на гроб Светога Наума, као и код кивота Светога Василија Острошкога, и налазе утјеху и исцељење.“
Исто тако за наше духовне почетке, нагласио је Митрополит, везана је и Света мати Анастасија, која је живјела преко 300 година послије Светога Наума и имала мало другачију службу у своме животу – била је света мајка, имала је од Бога благослов да роди три сина, велика, чувена и знаменита у нашем роду, посебно Свети Сава.
„Па је и помињемо као Света Анастасија, мајка Светога Саве. О њеном животу нема баш много података, врло мало. Зна се да је била супруга Светога Стефана Немање, великог, моћног, побожног владара и величанствене личности у нашем роду. Била је мајка тројице великих и знаменитих синова: двојице светитеља, једнога владара, који је владао управо овом нашом територијом, нашом земљом, Вукан. И од њега су израсле велике личности: Стефан, ктитор манастира Мораче, Давид, ктитор манастира Давидовице, и многи други. Тако да је и Вукан веома значајна личност“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
На основу онога што се може прочитати из њеног житија, Света Анастасија је била у сјенци свога мужа, али као његова подршка и ослонац, као мајка и васпитач дјеце која их је научила правој истинској вјери, насадила у њиховим срцима љубав Божију.
„Ту љубав је развијала у својој души на такав начин да је пред крај свога живота и она примила монашки постриг и завршила служећи Господу даноноћно, постом и молитвама. Она се, дакле, понајвише истакла тиме што је обједињавала породицу и што је принјела цијелу себе на жртву своме мужу и својој дјеци. И тако научила ту дјецу да иду примјером њезинога светога мужа, да се жртвују за своју свету православну вјеру и за свој од Бога им повјерени народ“, рекао је Митрополит Јоаникије.
По његовим ријечима све то показује колико је важно како неки духовник, игуман служи Господу и своме братству, и своме народу истовремено, а посебно колико је важна служба мајке:
„Рекло би се да је то само у оквиру једне породице, али није. Њезина служба се препознаје на много ширем плану. Иза сваког великог човјека, и у нашем роду, али и у другим народима, стоји заправо негдје у позадини мајка са смирењем, која се ничим не истиче осим својом љубављу и својом жртвом, коју скрива од овога свијета, али је Бог види. Нека би Бог дао да се ми научимо од оних који су нам оставили такво насљеђе, од оних чије се насљеђе духовно провјеравало кроз вјекове по милион пута и показало се као исправно, здраво, чисто и свето. Нека би Бог дао да се учимо од оних који су нам ту науку предали неповријеђену, чисту, неокаљану.“
У наставку је посебно истакао наше велико насљеђе, велике учитеље од Светога Наума Охридскога до Светога владике Николаја који се надахњивао његовим дјелом, од Свете мајке Анастасије до Свете мајке Петке Параскеве, којој је овај свети храм посвећен, па до осталих Божијих угодника из рода нашега и из других народа, јер у православној духовности нема граница, него смо сви једно у Христу.
Честитајући празник и славу ове свете обитељи, Владика је заблагодаримо оцу игуману Игњатију који је храбро примио крст ове свете службе, да буде старјешина овога манастира који је доста удаљен од градске вреве.
„Да овдје служи Господу свете службе, да држи кандило свете вјере православне у овој новој светињи. Нека Бог укријепи њега и све оне који му помажу. Хвала Богу, он има тај дар да окупља младе људе, то је и најважније, дјецу и омладину. Ја говорим нашим свештеницима да што више раде са дјецом и са омладином. Сваки тај труд и сваки тренутак који се посвети са пажњом и са љубављу дјеци и омладини донијеће многе плодове, који ће се умножавати. Они се непрестано умножавају. Таква је љубав Божија која се излива на нас милошћу Божијом. Захваљујем и честитоме Владимиру који је овдје много учинио, и данас је много помагао за славу овога светога манастира. Нека га Бог благослови здрављем и њега и његову породицу. И све вас да Бог благослови и научи, упути, умудри и утјеши, и просвети на многа и блага љета“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
Фото: Михаило Драшковић
