У просторијама Галерије 73 у Београду, у уторак, 30. јуна, одржана је пета по реду промоција књиге проте Марка Поповића Родољуба.
О књизи и делу овог чувеног херцеговачког проте говорили су приређивач и уредник протојереј Марко Гојачић, историчар др Милан Гулић и Марија Телебак у улози модератора. Промоција је започела читањем песме проте Марка Поповића ”Пред Задужбином”, а након тога директорица галерије Мирела Пудар поздравила учеснике и госте. Вече је употпуњено музичким тачкама ученица музичке школе Сашке Бошковић и Вере Радовановић.
Протојереј Марко Гојачић је, између осталог, навео да списак радова проте Марка обухвата осам књига и више од 400 текстова који су излазили у више од двадесет часописа, укључујући „Голуб“ и „Босанско-херцеговачки источник“.
Говорећи о раним годинама протине службе, отац Марко Гојачић је издвојио упечатљив детаљ из Стоца.
— Као учитељ у Стоцу, још 1888. године, држао је Светосавску бесједу, а сав приход дао за куповину књига и часописа за дјецу, учећи их да све што стекну не чувају за личну корист, него за заједницу.
У првом тому Сабраних дјела објављени су радови које је прота штампао као самосталне наслове. Међу њима су „Српске севдалинке“ штампане у Панчеву 1892. године, што је најстарија објављена збирка те врсте, затим „Књижевни радови“ (1893), као и приповијетка „Све за народ“, која је из штампе изашла у Новом Саду 1894. године.
У књизи се налазе и драма „Народни пријатељ“ (Дубровник, 1898), затим историјски комад „Невесињска пушка“, чије је објављивање деценијама одлагано због аустроугарске цензуре, као и архивски важан „Попис крсних слава православних породица у Мостару“ из 1923. године.
Гојачић је подсјетио да је прота Марко током Бањалучког процеса осуђен на три године затвора, те да је након издржане казне, упркос лошем здравственом стању, наставио рад у Коњицу и Мостару. На крају је образложио и хуманитарну страну овог издавачког пројекта.
— Сав приход од продаје овог првог тома намијењен је подизању и обнови споменика протиници Софији Поповић (рођеној Тошовић из Фоче), која почива на знаменитом мостарском гробљу Бјелушине, у близини гроба Алексе Шантића. Ова књига је тако постала наставак једног животног завјета који су супружници Поповић оставили своме народу. Наша дужност је да до стогодишњице његове смрти и јубилеја рођења 2029. године приредимо други, а ако Бог да, и трећи том његове заоставштине.
Вече је употпуњено музичким тачкама ученица музичке школе Сашке Бошковић и Вере Радовановић.
Више на: Слободна Херцеговина
