У Цркви Светог Ђорђа под Горицом јуче, у сриједу, 1. јула, служена је Света тајна јелеосвећења.
Богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића, те учешће бројних вјерника.
На крају службе сабранима се обратио отац Драган Станишић, бесједећи о Божијој љубави према људима.
„Ми имамо Цркву своју, којој ни врата пакла неће одољети. То је обећао сам Господ – да они који су у заједници с Њим, са Христом, који су у Цркви крштени, који су миропомазани, који се причешћују – они владају над свим стихијама овог свијета у смислу вјере у Господа, који је побједитељ зла, који је побједитељ смрти. То је све оно што осјећамо, долазећи на Божију службу; осјећамо ту величину, осјећамо то богатство, доживљавамо како смо насљедници добара, то јест свега онога што припада Господу“, казао је протојереј-ставрофор Драган Станишић.
Подсјетивши да смо се на Видовдан присјетили наших славних предака и вршили помен свим војсковођама, војницима, витезовима и светим мученицима, он је казао да смо као народ и по страдању слични Христу.
„Од Косовског боја, а и раније, страдали смо и по томе смо хришћани, што смо слични Христу, који је био распет на крсту, прободен копљем и коме је на главу стављен трнов вијенац. Ономе бићу које је могло у само једном трену оне које је створило да врати у ништа, у прах. Али Он у својој љубави према створењу ништа није измијенио. Та је љубав остала непромјенљива и према онима који су имали мржњу према Њему. И то је позив хришћанину да у својој љубави ништа не мијења“, рекао је он.
Додао је да су озбиљни народи, као и славни и свети Божији људи, какав је био Свети великомученик Лазар Косовски, свјесни да је свако зло замалена, а да су Божије добро и Божија правда за вјечност.
„И у таквом ставу, у таквој вјери, прославио се велики српски великомученик, кнез Лазар, који је устао против зла, не марећи за то да ли ће успјети да се такмичи са злом, него је имао наду у бесмртност. И то се потврдило, та његова нада, као славна и Божија, да смо ми, упркос тој неправди коју смо трпјели кроз вјекове, кроз стољећа, ипак опстали. И ево нас данас овдје. И имамо свој суд о томе шта се дешава. Имамо свој став, да бисмо, исто као и Свети великомученик Лазар, радије прославили моћ која је Божија него моћ која је свјетска, која је пролазна, варљива, нељудска, није витешка, него је лукава, од лукавога“, поручио је отац Драган Станишић.
Нагласио је да наши свети преци ништа у животу нису чинили без молитве Богу.
„Имамо праведнике, светитеље, мученике, подвижнике, цареве, краљеве, који су сви одреда славили Бога, вјеровали Богу, имали крсну славу, светили водице у својим кућама, сахрањивали своје драге упокојене родитеље с молитвом, читајући опијело, изражавајући просто вјеру у вјечни живот. Све су то нама људи Косовског завјета оставили као аманет. Да се крштавамо, да се вјенчавамо у Цркви, да се причешћујемо, да долазимо и иштемо помоћ за здравље на овим службама јелеосвећења, да се ухватимо у коло и да запјевамо: ‘Слава Богу на висини и на земљи мир, а међу људима добра воља.’ Све то да поменемо требале би нам године и године, али све то што се зна о слави нашој, о доприносу наших предака, чува се у Божијем памћењу. Зато, када неко умре, пјевамо ‘Вјечнаја памјат’ – да се вјечно памте они који су добро чинили, који су вршили заповијести и који су жртву поднијели“, нагласио је отац Драган.
Он је на крају поучио да је важно да се трудимо да будемо достојни спомена и да будемо уписани у књигу вјечног живота.
„То је тај наш хоризонт! Не затворен у оквире овог времена и простора, у оквире ове сурове неправде која у свијету често влада, оскудице, него да будемо испуњени надом у вјечни живот, да имамо радост живљења и благодат Божију. Амин, Боже дај“, закључио је у бесједи протојереј-ставрофор Драган Станишић.
О. Б.
Фото и видео: Црква Светог Ђорђа
