Највише књижевно признање у оквиру Видовданских свечаности – Златни крст Кнеза Лазара, уручено је 27. јуна 2026. године песнику Ђорђу Нешићу. Током Видовданског песничког бдења, које се одржава испред манастира Грачаница, додељене су и остале књижевне награде.
Видовданско песничко бдење је најзначајнији годишњи књижевни догађај на Косову и одржава се сваке године уочи Видовдана.
Ове године жири је одлучио да признање Златни крст Кнеза Лазара добије Ђорђе Нешић из Бијелог Брда у источној Славонији. Жири је оценио да његова поезија на вишеслојан начин сведочи о разарању завичајног света, али и о историјском трајању српског народа на простору некадашњих граница царстава и цивилизација. Награду му је уручио прошлогодишњи добитник овог признања Братислав Р. Милановић.
„Сутрашњи празник није само календарска одредница, црвено слово, него средишња оса око које се врти цјелокупна есенција српског народа. Суштину бисмо могли сагледати кроз два канона: Номоканон Светог Саве и Канон осунчавања Милутина Миланковића. Канон је највиши врх до којег људска мисао може да се попне, било да је у питању религија, музика, астрономија или лингвистика“, казао је Нешић у беседи.
Присетивши се историјских догађаја који су се десили управо на Видовдан, добитник признања Златни крст Кнеза Лазара рекао је:
„Лазарев избор нас увијек обавезује. То је дан кад се видовчицом умивају очи наше и душе да бисмо кроз све маглине и искушења историје јасно видјели ко смо, шта смо, одакле долазимо и куда идемо. Нека овај златни крст буде подсјетник на побједу духа над материјом. Хвала на овом пресветом дару који примам са завјетом да ћу га носити као одбрану српске душе, српског имена и језика, тако ми Бог помогао.“
Грачаничка повеља ове године додељена је песнику Браниславу Матићу из Београда за „поезију великог, пространог и култивисаног сећања“. Њему је награду уручио директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић.
„Када је мој далеки предак, Војин, стајао на своме мосту у Вучитрнском, није знао да ће осванути у мојој песми. Он је више делио него примао повеље, али због натруха војника у мени, данас, примајући Грачаничку повељу, знам да примам сва она столећа неба и слободе о којима су сневали толики пре нас, за које су живели и мрели. Поезија је ту да то не заборавимо и да не дамо веће за мање. Хвала жирију на поверењу и препознавању. Хвала организатору што нас је окупио у овом свечаном, предвидовданском часу. Хвала и свима вама што сте ту и што ћете бити ту и кад ми не будемо ту“, казао је Матић.
Публици је казивао стихове из своје песме „На мосту Вучитрнском“.
Признање Кондир Косовке девојке припало је песнику Бранку Стевановићу, чије стваралаштво жири описује као поезију дечачке осетљивости, игре и отпора наметнутим животним обрасцима. Ову награду песнику је уручила изабрана Косовка девојка Анастасија Перић.
Стевановић је публици испричао причу о Лепосави Станковић, која је као двадесетогодишња ученица Трговачке школе у Београду позирала Урошу Предићу за лик Косовке девојке.
„Када сам као дете гледао ову слику, а сви смо је гледали толико да нам је свима позната у детаље, замишљао сам да је у том њеном кондиру вода живота из српских бајки, или можда она чувена, ледена вода са Звечана, а може бити и лековито биље са Мироч планине којим је вила исцелила ране и у живот повратила Милоша Обилића. Косовка девојка, по народном предању, сестричина кнеза Лазара, била је прва војна, позната наша болничарка. Хвала жирију који ми је доделио овај кондир Косовке девојке са благотворним ваздухом грачаничким. Хвала организаторима, хвала љубазним домаћинима, хвала Грачаници. Казаћу ипак, све време имам утисак да је овај кондир мени опомена да се не покондирим“, казао је песник.
Награда Перо деспота Стефана Лазаревића уручена је песникињи Ирени Плаовић за песме које се издвајају језичком слојевитошћу и експериментисањем са различитим поетским формама.
„Деспот Стефан је знао да, док је култура снажна, ништа није изгубљено. Да реч чува земљу, уселивши се у нас, и да земља која чува књигу као светињу, која чува стваралаштво и која чува образовање, није поражена. Дубоко сам дирнута што сам добила баш награду која носи име деспота Стефана Лазаревића. Подразумева се да је нисам достојна, нико није, али мислим да томе ова награда и служи, да се постидимо да бисмо били бољи“, казала је награђена песникиња.
На Видовданском песничком бдењу је учествовало двадесетак песника са Косова, из централне Србије и региона.
Књижевно вече пратио је и музички програм током којег су наступали ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, балерине Балетске школе Дома културе „Грачаница“, те културно-уметничка друштва.
Програму су присуствовали Митрополит рашко-призренски Теодосије, владика новобрдски Иларион, владика западно-амерички Максим, игуман манастира Црна река отац Андреј, као и представници локалних институција и Канцеларије за КиМ.
Видовданско песничко бдење организовао је Дом културе „Грачаница“.
Извор: Радио КиМ
Фото: Дом културе „Грачаница“
