Светом литургијом, поменом палим српским јунацима прије Косова, од Косова до данашњих дана, резањем славског колача поводом храмовне славе капелице посвећене Светим српским новомученицима, поменом блаженопочившем архимандриту Лазару и славском трпезом љубави, у острошком скиту Јован Долу код Никшића 28. јуна 2026. љета Господњег, саборно и молитвено је прослављен Видовдан.
Светом службом Божијом у Цркви посвећеној Светом кнезу Лазару и новомученицима српским, началствовао је никшићки парох протојереј Миодраг Тодоровић, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије и сабрат јеромонах Натанаило, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог Јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о. Миодраг.
– Данас је управо дан када је српски народ посвједочио да је пут, истински пут српског народа, пут према Царству Божијем. Зато и пјесник каже ”Све су битке завршене давно, само битка за Косово славно, шест вјекова непрестано траје и трајаће докле Србин траје”. Овај видовдански пут је уствари обновљени светосавски пут, јеванђаљски пут. На Видовдан је разријешена та дилема коме ћемо се привољати царству. И овај свијет, како се каже у овом Јеванђељу, који нас омрзну јер не припадамо њему, не приклонисмо се материји да се спустимо испод човјековог достојанства и да њу обожавамо, него се приклонисмо Христовом путу. А тај је пут, нужно пут, страдања. Пут страдања свега онога што је недостојно човјека. На том путу, ако Бог да пострадаће и лажи, и обмане, и мржње, и клевете, све оно што је трње посуто по том путу, не били нас забољало и не бисмо ли са тога пута скренули. Зато није ни чудо да је највећи пјесник српског језика обновио, поезијом обновио Светосавски и Јеванђељски завјет и назвао га Косовским завјетом и показао да су Срби завјетни народ. А човјек који има завјет са Богом, он тај и такав завјет треба да има и са људима, и са својим сународницима, и са иновјернима, и са читавом васељеном. И то је оно што један народ и један човјек могу да дају васељени. Негдје је рекао блаженог спомена Митрополит Амфилохије, када је било оно бомбардовање 1999. године, па и то је било управо свједочанство оваквог погледа на свијет. Бомбардују те зато што си на путу истине, а Митрополит каже ви нас бомбама, а ми вас светитељима. И то је оно што један народ, што један човјек, што једна породица, што једна заједница била мала или велика, може да да свијету, а да не буде лаж и да не буде обмана – рекао је о. Миодраг.
Бесједећи, опет је цитирао Његоша.
– Па највећи пјесник каже ”О Милоше, ко ти не завиди, ти си жртва благородног чувства, војинствени гениј свемогући, твоја мишца једнијем ударом, престол сруши, а тартар уздрма. Јунаштво је само она борба против пакла, против тартара, против лажи, против пролазности. И зато је Обилића медаља била у нашем народу највеће одликовање. А гдје су се јунаци купили, звало се, а и данас се зове и зваће се, ако Бог да, довијека, Обилића пољана. И ти симболи косовски, жртве цара Лазара, његове главе и јунаштва Милоша Обилића, видите како су се утемељили и у нашој књижевности, и у нашој обичајности, и у нашој умјетности, и у нашем свакодневном животу. То је ипак један знак да смо још живи, да је још Бог с нама, боље речено да смо још ми са Богом. И ако Бог да, да останемо на том путу. Томе нас је учио један свети човјек, који данас прославља свој имендан у Царству небеском, блаженог помена отац Лазар Острошки, да никад човјек није изгубљен, јер тај нас пут стално чека, тај пут Бог никад не затвара – бесједио је о.Миодраг честитајући славу острошкој обитељи.
Сабрано монаштво и вјерници причестили се на Литругији светим Христовим тајнама.
Саслужитељи су потом служили парастос палим српским јунацима и витезовима прије Косова, на Косову и од Косова до данашњих дана, за Крст часни и слободу свету.
О. Миодраг са саслужитељима потом је благосиљао и пререзао славски колач који је поводом храмовне славе припремила острошка братија на челу са игуманом Сергијем.
Игуман Сергије заблагодарио је сабранима што су дошли да прославе Светог кнеза Лазара и српске војковође и да се помоле за душе страдалих српских војсковођа и војника.
Сабрани су потом служили помен блаженопочившем игуману острошком оцу Лазара и осталом монаштву чији земни остаци почивају на манастирском гробљу, као и члановима ктоторске породице Никчевић.
Заједничарење је настављено за славском трпезом љубави.
Извор: Манастир Острог
