Молитвени спомен Светог Петра Коришког пустињака и испосника и његовог узора и старијег претходника, Авве Доротеја подвижника у Палестинској пустињи, прослављен је у Манастиру Светог Николе Врањина на Зетској Светој Гори сабором монаха, савремених наставника њиховог подвига. Како је и прописано црквеним уставом, богослужење је почело у смирај дана, док су зраци сунца залазили за високе планине које окружују Скадарско језеро. Повелика дружина од четрдесетак монаха пристиглих из манастира Зетске Свете Горе и Михољска Превлака, Цетињског, Стањевићи, Подмаине, Режевићи, Ријека Црнојевића, Доњи Брчели и Драгаљ, тихо су отпочели свеноћно бденије.
Наизмјенично су се смјењивали у олтару и за пјевницом, читајући псалме и пјевајући тропаре по светогорским напјевима и традицији. Из најскривенијих углова цркве и са свода пратиле су их душе свих монаха, на челу са Иларионом првим зетским епископом, ктитором из 1219. који су се претходних осам вјекова подвизавали и Богу служили у тој светињи. И како описати доживљај душе док слуша истиха монашко појање, одјек звона који се мијеша са таласима Скадарског језера, удише мирис тамјана који се извија пред Престо Божји, обасјан воштаницама и кандилима… У духу нераскидиво везани са коришком пештером и свим светињама наше духовне колијевке Косова и Метохије.
Архимандрит Рафаило, настојатељ манастира Подмаине са братијом донио је на благослов и свједочанство братске љубави – икону Испосника Петра Коришког, коју су сви сабрани монаси цјеливали, помазани на челу освештаним уљем из кандила, пред њом постављеним.
Божанствена Евхаристија и причешће, поучна бесједа о. Никона, игумана манастира Доњи Брчели и захвалне молитве били су врхунац молитвеног сабора монаха.
Излазећи из цркве у праскозорје, обасјани првим зрацима сунца и поздрављени цвркутом птица, монаси су пошли на окрепу за скромном трпезом, током које се читало житије Испосника Петра Коришког.
На крају, захвална ријеч братији монасима, игумана Јоакима врањинског за духовну радост монашког сабора. Истакао је да је овај молитвени скуп са благословом и очинском потпором Митрополита Јоаникија, а да је све вријеме осјећао и духовну потпору блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је успоставио овакве саборе и снажно их подржавао. Заиста, духовни и молитвени сабор какви су одржавани вјековима и, хвала Богу, у наше дане се настављају, утврђујући нас у вјери, нади и љубави Христовој.
