Српска православна парохија кућанска обиљежиће у суботу, 25. априла, сто година од упокојења протојереја Сава Накићеновића.
Тога дана у Цркви Светог Андреја Првозваног служиће се Света литургија, са почетком у 9 сати, а у наставку парастос.
***
Прота Саво Накићеновић родио се 25. јануара 1882. године у Кутима код Херцег Новог, од оца Јована и мајке Љубице, који су обоје потекли из старих свештеничких породица. Поред њега, имали су још шест синова и седам кћери. Накићеновићи су се у Куте доселили из Љубомира крај Требиња.
Основну школу завршио је у родном мјесту, а класичну гимназију у Котору. Још прије гимназије, а по завршетку Више основне школе, једну годину похађао је наставу у “Поморској школи у Србини, више Херцег- Новога”. Нешто касније приватно је дао све испите из седмог и осмог разреда гимназије “са испитом зрелости”.
Дипломирао је теолошке науке 1904. године у Задарској богословији. У септембру 1904. оженио се Вукосавом Новаковић из Книна. Истог мјесеца рукоположен је за свештеника од стране епископа Герасима Петрановића.
Почетком 1906. написао је антропогеографски спис „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина“ који му је примила Српска краљевска академија, за етнографски зборник „Насеља српских земаља – расправе и грађа“.
Прољећа 1910. године, као већ истакнутог географа и етнолога, Јован Цвијић позива га на оснивачку скупштину Српског географског друштва, чији члан остаје до краја живота.
Друго значајно дјело проте Сава Накићеновића је „Бока – антропогеографска студија“ објављено 1913. године у едицији Етнографског завода.
Исто тако сарађивао је и са Матицом српском која је постојала тих година, такође у Дубровнику. За потребе „Српске зоре“ урадио је студију о Херцег Новом. Међутим, овај рукопис није никад објављен.
Сарађивао је и са српским културно-просвјетним друштвом „Просвјета“ из Сарајева, те са листом „Српска зора“ из Дубровника. Његова антропогеографска студија „Конавли“, која се веома допала Јовану Цвијићу, нестала је (у рукопису) из Српске краљевске академије, после Цвијићеве смрти. У међувремену, радио је на студији Книнске крајине. Овај рад намјеравао је да заврши 1924. године, али га је тешка болест спријечила у томе. Српско културно друштво „Зора“ из Книна објавило је овај рад деведесетих година 20. вијека, а прештампавано је неколико пута.
Као парох, првобитно је био постављен у Сасовићима, а опслуживао је и парохију у свом родном мјесту Кути. Од 1911. постављен је за пароха и учитеља у родном месту.
За вријеме Првог свјетског рата забрањено му је бављење научним радом. Краће вријеме је провео у интернацији, а мучења којима је подвргнут озбиљно су му нарушила здравље. Био је иницијатор отварања гимназије у Херцег Новом, а од септембра 1919. у истој је предавао: историју, географију и калиграфију.
Због преданог пастирског и научног рада одликован је 1924. године Орденом светог Саве.
Исте године оболио је од парализе. Упокојио се двије године касније, 25. априла 1926. у 45. години живота. Сахрањен је у Цркви Светог Андреја у Кутима.
