У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Ова икона представља један од најдраматичнијих и најдубљих догађаја из историје људског спасења, који се односи на погребење Христово након Његовог страдања на Крсту. Ова свештена сцена припада богослужбеном и иконографском кругу Великог петка и Велике суботе, дана испуњених тишином, болом, али и надом у предстојеће Васкрсење.
С обзиром да се Полагање Христово у гроб обележава на Велики петак (дан страдања) и нарочито на Велику суботу, у оквиру Страсне седмице, тако се и датум прослављења иконе мења сваке године у зависности од датума празновања Васкрса.
Изображење
Икона „Полагање у Гроб“ (грч. Еπιτάφιος Θρήνος) приказује тренутак када ученици Христови и мироносице полажу Његово тело у гроб. У центру композиције налази се Христово безживотно тело, положено на камен. Око Њега су Пресвета Богородица, Јосиф из Ариматеје, Никодим, као и Марија Магдалина и друге жене Мироносице. Често је наглашена жалост и туга присутних, али без безнађа — у духу тихе вере у предстојеће Васкрсење.
Икона открива тајну истинске Христове смрти: Син Божији заиста умире као човек, полажући Своје тело у гроб, да би уништио смрт. Полагање у гроб није само крај страдања, већ почетак силаска у ад и победе над смрћу. У том смислу, овај догађај је неодвојив од Васкрсења — гроб постаје место из којег ће засијати живот.
Само Христово тело представља стварност Његовог оваплоћења и страдања. Гроб је знак смртности, али и „нова утроба“ из које ће се родити васкрсење. Присутни ученици и жене оличавају љубав и верност чак и у тренуцима највеће таме. Плаштаница, као погребно платно, указује и на дубоку литургијску тајну, будући да се ова сцена непосредно прожима са богослужењем Великог Петка и изношењем плаштанице у православним храмовима.
Овај иконографски приказ позива вернике да созерцавају дубину Христове жртве, али и да у тишини Гроба препознају почетак вечне победе живота над смрћу.
Елза Бибић
Литература
www.deva-maria.ru/ikona-bozhiei-materi-bogomateri-bogorodica-polozhenie-vo-grob
