У Манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила – Михољској Превлаци код Тивта, у другу недјељу Часног поста – Пачисту, која је посвећена Светом Григорију Палами, служена је Света литругија којом је началствовао игуман јеромонах Василије, уз саслужење превлачког монаштва и молитвено учешће вјерног народа.
Поучавајући сабране игуман превлачки је казао да нам и у овом 21. вијеку, када је ум људски пренатрпан морем информација, када страхови, безосећајност, журба, потреба да будемо виђени — када, са свих страна, дух времена запљускује обале нашега бића — Црква нуди, као и у оним прошлим временима, вријеме Великог поста, а да нас у ову другу недјељу подсјећа на Светог Григорија Паламу.
„Није случајно што је управо у данашње вријеме нарочито потребан Свети Григорије — Архиепископ великог града Солуна, а прије тога тихи светогорац, молитвеник, онај који је сам прешао пут од таме до свјетлости и који је, боравећи у тој свјетлости, и нама, Цркви Божијој, објавио тај пут до истинског богопознања, до истинског обожења“, бесједио је о. Василије.
Подсјетио да се у вријеме Светог Григорија Паламе, у Цркви Христовој, појавио један Варлаам, који је изазвао велико смућење. Прешавши из католичке вјере у православну, одлучио је да постане монах на Светој Гори — тамо гдје је и Свети Григорије Палама тиховао заједно са многим светогорцима, проводећи дане и ноћи у молитви. А овај Варлаам је почео да износи науку, Цркви туђу, о томе да Бога можемо спознати умом и да Његова благодат није нестворена, већ створена.
„То су препознали молитвеници светогорски, а посебно Свети Григорије Палама, који је поред духовног имао и велико световно образовање — али је одавно схватио да је духовно образовање превасходно и да је оставио свијет, у коме је налазио таму, оставио га да би се винуо ка Богу и тој нествореној свјетлости. И тој нествореној свјетлости, која је Божија благодат, он је посветио читав живот — и доста за њу пострадао — све док ту истину није изнио на видјело, посрамивши гордог Варлаама, који се на крају вратио у Италију и поново прешао у католичку вјеру“, подсјетио је јеромонах Василије.
Али та побједа Светог Григорија — и с њим саме Цркве — имала је много већу ширину од саме борбе са Варлаамом јер нам је, како је нагласио, оставила непоколебиво учење о Божијој благодати, која се задобија покајањем, послушањем и молитвом у тишини срца.
„Поставивши молитвене зидове око своје душе, човјек ту оставља простор за Бога. У срцу човјечјем које је очишћено од страсти — борбом која није лака, а коју нам нуди овај Велики пост — оно постаје способно да прими нестворену Божију благодат. И на то нас Црква данас позива: да у својој буци и ларми нађемо тишину свога ума и свога срца. Јер падом човјека и гријехом десио се тај расцјеп нашега бића — ум се одвојио од срца, а молитвом се они поново сједињују. И то је Свети Григорије говорио: да треба ум свести у срце, да сјединимо наше мисли и наша осјећања, да их све обујмимо Богом. И тада ћемо осјетити Божију благодат која се пројављује кроз мир у мислима и мир у осјећањима, кроз отклањање сваког страха и сваке сумње, која даје снагу за борбу и која нам даје осјећање нашег вјечног поријекла“, поручио је игуман превлачки о. Василије и закључио:
„И у томе нас је Црква Божија охрабрила да се трудимо — и кроз сва искушења и кроз све изазове које данашње вријеме пружа, гдје се већ губи граница између реалности и маште, између реалног и виртуалног свијета — да се ум понире у молитву, да ту нађе истину, да у тишини свога срца може да разликује духове и помисли, да будемо цјеловити хришћани, онакви какве нас је Господ позвао да будемо. Да нам на том путу Свети Григорије Палама буде водич и учитељ — да слиједимо његов пут, а не пут онога Варлаама, чији следбеници и данас харају овим свијетом кроз разна философска и духовна учења, страна Цркви Божијој, која нас одвајају од спасења. А спасење јесте сједињење са Богом и благодатно обожење. Нека би Господ дао да то све достигнемо Његовом благодаћу и човјекољубљем Господа нашега Исуса Христа, Коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова.Амин.“
Обрада: В.Д.
Извор: Михољска Превлака
