Метох Манастира Светог Серафима посвећен Сретењу Господњем у Берима код Подгорице, прославио је данас своју храмовну славу. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије уз саслужење архимандрита Бенедикта, игумана Манастира Светог Серафима на Драгаљу, јеромонаха Рафаила, игумана манастира Подмаине код Будве, бројног свештенства и свешетномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.
Прије Свете службе Божије, Преосвећени Епископ диоклијски је освештао звоно, а литургијску бесједу након прочитаног Јеванђеља, почео је подсјећањем на ријечи Светога писма да је страх Господњи почетак мудрости:
„Када говоримо о страху, видјећемо да приликом стварања човјека нигдје Бог не помиње страх: нити да је Бог дао човјеку страх, нити да је човјек са друге стране у било којој прилици осјећао страх док се налазио у Рају. Први пут Адам је искусио страх онда када је учинио онај први гријех“, бесједио је Владика, додавши да се у Књизи постања каже да су се Адам и Ева, када су преступили заповијест Божију о некушању са дрвета познања добра и зла, сакрили и да су када је Господ дошао изашли у страху.
Међутим, објаснио је Преосвећени Епископ, то није страх Господњи, већ је то страх који није природан човјеку и који човјека спутава да се опет врати у рајско насеље, отежава му то и не дозвољава:
„А страх о којем се говори овдје и који је почетак премудрости, јесте онај страх који је повезан са љубављу. Као када некога кога много волите, поштујете и цијените и из љубави према њему се бојите да га било чиме не увриједите и да се не огријешите од њега, тако и тај страх чува човјека од сваког гријеха. И човјек ако има у себи тај страх, он пажљиво мотри на сваки свој корак, чувајући себе да чак ни у ономе најмањем Богу не сагријеши и на тај начин Га увриједи.“
У наставку Владика је поучио сабране да треба себе да наоружамо овим страхом Господњим и да ово вријеме и овај живот којим сад ходимо, јесте вријеме да се покајемо за своје гријехе које смо учинили и да тим страхом Господњим чувамо себе од сваког гријеха који нас вреба и у који бисмо могли упасти. По његовим ријечима томе нас учи и јеванђелско зачало о Страшном суду које се чита у ову недјељу пред почетак Часнога поста, а не да нас Страшни суд уплаши од живота и Бога.
„То је једна реалност која чека свакога од нас. Хтјели ми то да чујемо, хтјели да прихватимо или не, то је нешто што чека свакога од нас – тај Страшни суд Божији. А он није страшан због тога што је Бог страшан и строг и што жели да нас погуби, него је страшан због тога што иако смо имали прилику да се покајемо за своје гријехе, да молимо од Бога опроштај у овоме животу, то нисмо чинили. А већ онда када овај живот напустимо и када дође тренутак смрти, више нико од нас нема прилику да се покаје за оно што је учинио, ако би можда и желио“, казао је Владика и објаснио да је Страшни суд страшан управо зато јер човјек од тога тренутка не може више ништа да промијени.
Истакавши да сво вријеме које нам је дато да се покајемо, да чинимо милостињу, да чинимо добра дјела, јесте док траје овај живот, Епископ диоклијски је поучио сабране да врло мало времена човјеку треба да се истински покаје за своје гријех. Али човјек треба себе да наоружава овим страхом Господњим како даље тај гријех не би понављао и како би чинио оно што је Богу угодно и мило.
Говорећи о данашњем празнику када је Пресвета Богородица, како је то налагао Божији закон, донијела Богомладенца Христа у храм гдје Га је на руке своје узео Праведни Симеон којему је Бог дао обећање да неће умријети док не види спасење које је Израиљ чекао – самога Христа, Владика је подсјетио и на ријечи које је тада Симеон Богопримац изговорио: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје Спасење твоје, које си припремио пред лицем свих народа. Свјетлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља.
„И због тога, драга браћо и сестре, Христос који нам доноси спасење, који нам доноси вјечни живот, Он доноси и радост. И због тога иако је овај Страшни суд једна реалност и највећа истина која постоји, ипак нема мјеста за тугу ко год се каје за своје гријехе, ко год вјерује да је Христос наше спасење и да је Христос дошао да нас спаси. Богу нашем који све чини за наше спасење и чија љубав нас и чува да и ми себе чувамо од гријеха, Њему нека је слава у вјекове вјекова, амин“, закључио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије који је на крају Свете литургије благословио славске дарове и преломио колач.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
