Литургијом у параклису Светог Трифуна, метоху манастира Високи Дечани у Великој Хочи, у присуству великог броја верника, започела је прослава Трифундана у ораховачком крају
Осим што се сматра заштитником винограда и виноградара Свети Трифун се прославља и као општинска слава Ораховца, па је у име Привременог органа колач принео Стефан Ђуричић а за наредну годину да буде домаћин јавио се Александар Мицић из Велике Хоче.
Литургију су служили игуман Манастира Свети Архангели код Призрена отац Михаило, отац Данило из манастира Високи Дечани, парох ораховачки јереј Милан Станојевиоћ и великохочански Вуксан Костић
Подсећајући вернике на смисао хришћанског живота у временима која искушавају веру, игуман Михаило је током Литургије у Великој Хочи говорио о важности Задушница и духовној обавези сваког појединца да чува наслеђе предака и мир у срцу, без обзира на спољашње околности.
„Уместо да се покајемо, уместо да се исправљамо, ми само терамо силу. А коме терамо силу? Сами себи. Данас, у ову суботу, када се прославља Свети мученик Трифун који нас је овде окупио у овом параклису у коме служимо, управо је и време Задушница када помињемо наше упокојене. Помињали смо их на Литургији, имамо их у својим мислима и срцу, јер је нама хришћанима неопходно да се молимо за своје уснуле. Молећи се за њих, престављене у Господу, ми се и сами подсећамо да ће доћи дан када ћемо се и ми преставити Господу. Мислим да је неопходно, браћо и сестре, да ми то препустимо Богу. Да се не питамо када ће бити и шта ће бити, него да се у овом животу – и данас овде сабрани у обитељи Светог краља Стефана Дечанског, у овој винарији која носи његово име – саберемо да прославимо Господа. Ми смо овде сабрани управо зато што нас је Господ окупио. Свети краљ Стефан Дечански и ова његова задужбина су оно што су нам оставили наши преци. Зато, браћо и сестре, нека ови продају шта хоће да продају, нека раде шта раде – свако нека ради како мисли да је паметно, а ми да се истински држимо Господа и да се истински радујемо једни другима“, поручио је о. Михаило.
Анализирајући тешку демографску и друштвену ситуацију на Косову, отац Михаило је у другом делу свог обраћања указао на то да се снага за опстанак крије у бројним светињама Велике Хоче и у хришћанској љубави која се доказује делима, а не само речима:
„Не можемо да причамо о љубави према Богу ако истински не љубимо једни друге и не чинимо добра дела. Сведоци смо да ништа не можемо без Бога. Сведоци смо да смо много пострадали и да много страдамо, и у овом селу и у околним селима. Сведоци смо и да нас је све мање на Косову и Метохији, али опет, и ово мало што нас је остало – ако се истински будемо држали Господа, победићемо и пребродићемо сва искушења. Никоме данас није лако, нико није без искушења, болести и страдања, али ако се покајемо и потрудимо, уз помоћ ових светиња којих у вашем селу имате у изузетном броју, опстаћемо. Нема села које има толико цркава и манастира као ви овде. Нико нема тај благослов који ви имате, иако сте окружени онима који нам баш не желе добро. Нека они раде свој посао, а ми ћемо радити свој. Нека вас Господ све чува, да вам подари здравља, напретка, памети и разума да опстанете и останете хришћани.“
Осврћући се на глобалну слику света уочи почетка Васкршњег поста, игуман Манастира Свети Архангели је повукао паралелу између ратних страдања, неправде и духовне дезоријентисаности савременог човека, позивајући на будност и свест о времену у којем живимо.
„Видимо, браћо и сестре, кроз ове дане које имамо сада уочи ове недеље – месопусне, пред сам почетак поста – имамо још седам дана да мрсимо. Све ово што се дешава око нас, сведоци смо те неправде и тога шта се дешава у овом свету. Свет је овај једноставно изгубио, најблаже речено, компас, па отприлике не зна где удара и куда иде, а тако и моћници овог света. Видимо да сваки дан смишљају неку нову муку и неко ново дешавање да би неким људима напакостили. Наша браћа хришћанска и словенска ратују у Украјини, као и у другим местима у свету где се ратује и где се страда. Сведоци смо да овај свет једноставно никако неће да се опасуљи, неће да се покаје, него се само на силу додаје сила, а на муку мука“, рекао је игуман Михаило.
Након Свете литургије и резања славског колача, присутни верници су остали на послужењу које су припремили домаћини славе. Затим су сви заједно отишли у Дечански виноград како би традиционално орезали прве чокоте винове лозе.
У Ораховцу се Трифундан прославља традиционално у једном од неколико преосталих српских винограда, где се мушкарци окупљају, симболичну орежу по који чокот лозе и настављају дружење уз ломљење погаче, кување пасуља и песму.
Извор/фото: Радио Гораждевац
