Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 14. фебруара, на празник Светог мученика Трифуна и зимске Задушнице, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету литургију у Цркви Свете Петке у селу Грбавци код Подгорице.
Бесједећи прије причешћа, Митрополит Јоаникије је казао да се приближавамо Часноме посту прије Васкрсења Христовога, који треба, ако Бог да, да започнемо као што то Црква прописује и благосиља и да нам овај пост свијетли и радосни, који треба да обнови и наше душе и наша тијела, али и наше заједништво, буде на спасење. Нагласио је да се у току ових субота и недјеља уочи почетка Часнога поста, сјећамо различитих поука из Светога јеванђеља, а да је у ову суботу Црква устројила да вршимо помен за све покојне:
„Приносимо наше молитве, од све душе и од свега срца, за хришћане који су се упокојили и који су се настанили у Царству небескоме. Молимо се Богу за њихове душе, да их Господ настани у своме животворноме наручју. Заправо скоро све суботе у току године су обиљежене баш тим нашим молитвама за покојне, а нарочито се истичу неколико субота као што је ова, затим субота по Митровдану, субота уочи Тројичиндана.“
Појашњавајући зашто је баш суботњи дан посвећен помену и молитвама за упокојене, Владика је подсјетио да је на Велики петак Господ Исус Христос разапет и издахнуо на крсту, а у суботу је почивао у гробу и сишао у Доње свјетове и силом и свјетлошћу свога Божанства, разорио таму Ада и ослободио нас од окова смрти. Иако је почивао у гробу, и нама људима изгледао немоћан, Он је тада својом смрћу, смрт сатро и јавио се у трећи дан, у недјељи дан, као Побједитељ смрти. И зато ми, сјећајући се Христовога почивања у гробу у суботњи дан, на Велику суботу, вршимо ове помене:
„Увијек се молимо за покој душа наших преминулих, али суботама вршимо ове помене по свим црквама и то нарочито наглашавамо, а посебно ове Задушнице пред Велики часни пост прије Васкрсења Христовога. И увјерени смо да док се ми молимо Богу за покој душа наших преминулих, да то доноси њима велику благодат и велику духовну корист и награду на небесима. Али исто тако смо увјерени и да се они моле Богу за нас и да се успоставља та наша духовна веза Божанске љубави између њих и нас. Јер љубав Божију ништа раздвојити не може. Ми показујемо нашу љубав према нашим покојницима и Бог нас због тога изобилно награђује и прима и наше и њихове молитве и све нам то бива и на корист, и на духовну радост и обновљење, и на утјеху.“
Ми хришћани, објаснио је Владика, имамо вјеру да је смрт само прелазак у нови живот и као што је Господ Исус Христос пропутио нама тај пут, јавио се као Првенац из мртвих, сви ми који вјерујемо у Њега идемо за Њиме, за Оним који је први међу нама.
„И ми за Њим идемо. Зато Свети апостол Павле Њега назива Првенцем из мртвих, јер Његово васкрсење је и наше васкрсење, Његова побједа над смрћу је и наша побједа над смрћу. Када говоримо о васкрсењу Христовоме, ми говоримо и о нашем васкрсењу јер је Господ својим васкрсењем нас учинио саучесницима Његове славе и Његове побједе над смрћу. Зато се молимо, и зато прослављајући име Божије, Христову побједу над смрћу, молимо се и за душе наших преминулих, да их Господ удостоји вјечнога живота и Царства свога небескога, а и да нас награди који приносимо своје молитве за њих“, бесједио је Архиепископ цетињски.
Након заамвоне молитве Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је одслужио помен хришћанима упокојеним с надом на васкрсење и живот вјечни, а потом помен јереју Ранку Радоњићу, на његовом гробу.
Након тога сабранима се обратио архимандрит Сергије, острошки игуман, који је подијелио сјећање на о. Ранка који је служио у манастиру Острогу:
„Дужина вијека човјековога мјери се данима, али вјера се мјери добрим дјелима, а љубав праведним жртвама које човјек од себе приноси Господу Богу. Ранко свештеник, отац, брат, син… у свему што је био, са вјером у Бога је био и са љубављу великом чинио. Ево, прођоше већ неколико година како је он стигао на циљ свога земаљског живота, али на циљ тако што је примио, без икакве сумње, благослов Божији, примио се Царства небескога. Његови трагови и његова дјела још увијек у манастиру Острогу и те како стоје.“
Острошки игуман је истакао да је, поред видљивих дјела које је о. Ранко учинио, за која се несебично трудио даноноћно, у ону ноћ када је прешао Господу, иза њега остало и отворено Јеванђеље које је читао то вече: Ко хоће за мном, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и нека иде за мном, и тако је и било. Подсјетио је и на данашње јеванђелско зачало: Ко моју ријеч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, као и на ријечи Господње када је своје ученике благосиљао и дао им власт да што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разријешите на земљи биће разријешено на небу.
„Ранко је изнад свега био свештеник Цркве Божије и данас можемо мирно овдје да стојимо, вјерујући и знајући да је његов труд и његова жртва примљена. Јер Црква која пјева вјечнаја памјат, данас је овдје и то, право да вам кажем, највише из вјечне памјати на његово дјело и његов рад. Христос који је дао својим апостолима ову власт, послао је данас овдје нашег Митрополита да га благослови, да благослови његов живот самим његовим доласком овдје. Ранко има данас велику част и ми који смо његови сродници, његови духовни сродници и сарадници и његова браћа, данас смо спокојни јер ево Црква Божија свако своје чедо прима, његује и опрема за живот вјечни, за који вјерујемо, и молимо се Богу да је наш брат јереј Ранко већ стигао. Њему нека је покој души, а вас да Господ благослови сваким добрим благословеним даром“, казао је архимандрит Сергије, острошки игуман.
Јереј Ранко Радоњић, острошки служитељ, изненада се, у 59. години, упокојио у Господу 25. фебруара 2022. године у манастиру Острогу.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
