Јутрос је на празник Света три јерарха служена Света литургија у подгоричком Храму Светог великомученика Георгија.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојерејa-ставрофорa Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
После прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Станишић.
„Нека је наздравље и спасоносно ово празнично сабрање у част Света три јерарха, којег смо се удостојили да данас прославимо овдје, учествујући у светој служби која се пјева у славу и част Светога Василија Великога, Светога Григорија Богослова и Светога Јована Златоустога.
Ова служба се пјева у славу и част ових славних мужева који су се још за живота свога прославили у Светој цркви због своје велике вјере, због силе Божије која је у њима обитавала, творећи заповијести Божије о љубави. Они су се прославили чистотом свога ума и срца. То су били људи одабрани, Богом изабрани, да прославе име Божије.
Свети отац наш Јустин Поповић наводи на једном мјесту да, да није било ова три јерарха, Господ би поново морао да сиђе на земљу и да се распне због незнања и гријехова људских. Ето колики је значај ових Светих отаца и учитеља Цркве.
Двојица од њих — Свети Јован Златоусти и Свети Василије Велики — јесу писци текстова светих литургија које служимо. Литургија Светога Василија Великога служи се више пута у току Великог поста и још неколико пута у години, а Литургија Светога Јована Златоустога служи се најчешће. Та литургија је, у ствари, наставак Тајне вечере, када је Господ сабрао своје ученике у Сионској горници, благословио хљеб и вино и рекао: Узмите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, ово је Крв Моја. И од тада, па све до данас, то исто се дешава у Цркви. Тај свети догађај добио је један уобличен, богат и садржајан литургијски поредак.
Како је то могуће? Као што телесна храна коју узимамо постаје део нашег тела и крви, тако и овај хлеб и ово вино, које ми приносимо Богу, Он нам узвраћа тиме што их претвара у Своје Тело и Крв. И ми, једући и пијући, испуњавамо се Божанским Тијелом Васкрслога Христа. Сам Господ каже: Ко не једе Тијела Сина Човјечијега и не пије Крви Његове, нема живота у себи. Зато, славећи данас Светога Јована Златоустога и Светога Василија Великога, сјећамо се колико су они заслужни за очување и преношење онога што нам је Господ дао као залог живота вјечнога.
Сјећамо се и Светога Григорија Богослова, који је назван и Великим Богословом, јер је нарочито допринео учењу и исповједању Свете Тројице. У вријеме када је он живио, античка култура била је веома развијена, а хришћани су били потискивани и сматрани простима и неуким. Свети Григорије је прошао све највеће школе тога времена, платоновске и неоплатоничарске, и у њима се истакао као најбољи. Али је схватио да истинска сила није само у ријечи, већ у благодати Божијој., зато је постао не философ овога свијета, него учитељ хришћански, проповједник пута живота вјечнога.
Када је Црква постала слободна, од времена Светога цара Константина, људи су почели да се дијеле: једни су више поштовали Светога Василија, други Светога Јована, трећи Светога Григорија. Та подјела није била на мјесту и по предању јавила су се сва три јерарха и рекла да су у слави Божијој једнаки. Тако је установљен овај заједнички празник Света три јерарха, да би се умирио тај немир и показало јединство Цркве.
Ова три јерарха били су заштитници народа, заштитници просвјете и темељи Цркве. Њихови списи до данас непрестано напајају Цркву. Послије њих јавили су се велики оци попут Светога Јована Дамаскина, Светога Максима Исповједника, Светога Григорија Паламе, а у нашем народу Свети Сава, па у новије време Свети Николај и Свети Јустин, и њихови ученици. И заиста, слава Богу за све“, поручио је прота Драган Станишић.
Бесједа о. Драгана Станишића – видео
Потом су сви они који су се припремали, приступили примању Свете тајне причешћа.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
