Света три јерарха, празник посвећен великим оцима наше Цркве, Светом Василију Великом, Светом Григорију Богослову и Светом Јовану Златоусту, молитвено је прослављен у барском Саборном храму Светог Јована Владимира.
Свету литургију служио је протојереј Младен Томовић уз саслужење протојереја Љубомира Јовановића и ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић и Маја Томић.
Отац Младен је на крају богослужења пожелио да данашња Света литургија свима буде на здравље и на спасење. Да Господ свима нама да снаге, воље и моћи да предстојећи Васкршњи пост отпостимо онако како треба и како доликује, са вјером у Бога, пазећи и чувајући себе од сваког гријеха и сваког безакоња. Да нам у томе помогну и молитве Света три јерарха које данас прослављамо.
Иако сва три светитеља имају сваки посебно свој дан празновања, данашњи празник у којем их сву тројицу прослављамо заједно, установљен је у XI веку за вријеме цара Алексија Комнена. У то вријеме дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце.
И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите. Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту. Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих. Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу – Света три јерарха – који се празнује 12. фебруара/30. јануара.
Текст/фото: Дејан Вукић
