Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Света Три Јерарха, са свештенством и свештеномонаштвом Свету литургију у Манастиру Подмаине, уз учешће бројног монаштва и вјерника.
Након прочитаног Јеванђеља, сабранима се бесједом обратио игуман Рафаило, скренувши пажњу на будност која нам је потребна приликом слушања Ријечи Божије.
„Чули смо, браћо и сестре, ове ријечи које нам је сам Господ изговорио. И толико је то узвишен тренутак у времену. Тако чудесна могућност у простору. Ријечју, тако изузетан, савршени дар, понуђен свима нама да га слушамо и да се свјетлошћу коју те ријечи и нама нуде, којом нас зари да обасјамо своја бића, да прогнамо ону гријеховну таму која мучи људску природу и људски род. Али не без пажње, јер ове ријечи и Онога који их говори треба слушати са серафимском пажњом и са херувимски отвореним очима. Јер, то су ваистину Његове ријечи.“
Игуман Рафаило је посебно указао на опасност духовне расијаности и непажње.
„И сваки од нас, уколико их са таквом пажњом слуша, може да каже себи: Човјече, па ја сам Бога чуо! Мени је Бог говорио. Нажалост, метежност овога свијета узела је и узима страховити данак и углавном смо, благо речено, непажљиви. А непажња према овим ријечима које живот носе и живот значе и живот дају једнака је одабиру и опредјељењу за смрт и за мрак. Чули смо Га како говори о свјетлости и о тајанственом граду који на гори стоји и који не може да се сакрије. Чујемо да је Он сам свјетлост од свјетлости, Бог истинити од Бога истинитог.“
Он је казао да је Христос свјетлост коју човјек може примити и њоме свијетлити, на славу Божију.
„Ту свјетлост је у тајни спасоносног оваплоћења пренио и на људску природу и она може да је прими и може њоме да сија. Дијелећи је свима који је примају, указује да ће и они бити свјетлоносци и да ће свједочити Њега као свјетлост, али и Оца Његовог. Каже: ‘Да се свијетли свјетлост ваша.’ Дакле, прими је, па нека твоја буде. Када видим да сијаш том свјетлошћу коју си примио у том чудесном граду који на гори стоји, а то је Црква, онда се из мене природно извија благодарност и славословље Оцу Небеском.“
Осврћући се на празник Света Три Јерарха, отац Рафаило је подсјетио да су Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов примили и посвједочили Христову свјетлост својим животом и учењем.
„Они су потврдили ове Христове ријечи. Примили су ту свјетлост и свијетле њоме. То њихово свијетло учење, свијетло житије, свијетло богословље, свијетло мучеништво, свијетло смирење, свијетла љубав према Тројичноме Богу, али и према ближњем. И гдје год су се јављали, а јављају се и данас широм васељене, јер се ради о васељенским учитељима, о литурзима. Ево и кроз ову тајну води нас и тајанствено за руку држи Свети Јован Златоусти, један од њих. Па нас приводе Духом свјетлости, Духом Светим Сину кроз литургијске двери, да бисмо заједно са Њим, прослављали Оца нашега који је на Небесима.”
Он је подсјетио да су Света Три Јерарха надахнули многе широм васељене, а међу њима и Светог владику Николаја, Преподобног Јустина Ћелијског, блаженопочившег Митрополита Амфилохија…
”То је та иста свјетлост која свијетли, јер је једна Црква и једна глава Цркве – Христос, па од Њега као свјетлости, природно, као циркулација, као дах, као живот, свјетлост се излива на цијели организам, на цијело тијело. И ако си истински уд Цркве, преображен кроз подвиг: врлински подвиг, јеванђелски подвиг, литургијски подвиг, ти не можеш него да свијетлиш”, казао је отац Рафаило.
Он је нагласио да је у нашем времену важно остати у свјетлости и подвигу.
„У ово вријеме велике, густе и тешке таме имамо јединствену могућност да изађемо из ње. Не да је просвећујемо, него да изађемо кроз пасхални пролаз. Коме не свијетле Свети Златоусти, Свети Василије, Свети Григорије и сви свети оци до данашњега дана, он може да зна да није у кући. Али упркос нашим слабостима и страстима, ипак успијевамо да одговоримо на овај зов и да се сабирамо. Слава Богу, свјетлост не одустаје од нас. Па да да Господ да будемо свјетлоносци и да свјетлост свијетли у тами и да је тама не може обузети.”
На крају Свете службе Божије у Манастиру Подмаине сабранима се обратио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Владика је у бесједи подсјетио на значај празника Света Три Јерарха, али и на тридесетогодишњи јубилеј од монашења тројице монаха у вријеме обнове ове свете обитељи, посебно истичући улогу оца Саве.
„Прослављајући Света Три Јерарха, Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоустога, Свете васељенске учитеље и просветитеље, благодаримо Богу на Његовим даровима, јер нас Он обдарује понајчешће преко својих светих угодника. Његови су дарови, али Он воли да нам их дарује преко оних који су Њему угодили. Господ је дао, прије тридесет година, да смо овдје добили нову тројицу монаха, док се обнављала ова света обитељ. То јесте лијеп јубилеј – тридесет година није ни много, а није ни мало. Треба да заблагодаримо Богу на изобилним даровима које је излио на ову свету обитељ и на монахе који су се тада овдје замонашили, као и на нашег покојног оца Саву, који је био старјешина у обнови овога манастира.“
Митрополит је додао да се у времену обнове ове светиње у великој мјери пројавила милост Божија.
”И да је заиста Господ показао своју велику милост, када обратимо свој поглед уназад, видимо да нас је Господ миловао за то вријеме. И то није вријеме које је прошло у неповрат, него је то испуњено, освећено и спасоносно вријеме. Дакле, они који Богу угађају, они никада не губе вријеме, него га, напротив, задобијају. И то постаје, кроз богоугађање, кроз молитву, кроз славословље, као што рече отац Рафаило, постаје наше велико и непролазно духовно богатство.”
Подсјетио је на лик покојног оца Саве и његову одлучност да преузме ту велику и тешку одговорност обнове манастира Подмаине.
”Желио бих мало да се подсјетимо данас и на тадашњег старјешину, оца Саву, једног човјека некњижнога, простога, али од Бога просвећеног, мудрог, који је имао живу вјеру у своме срцу. Та вјера га је просвећивала и надахњивала и дала му храброст да улази у оне проблеме које треба рјешавати, а које други нијесу смјели на себе да узимају. Сјећам се како је изгледала ова светиња послије земљотреса и у то вријеме када је требало њу обнављати. Блаженопочивши митрополит, много се мучио кога ће да нађе. И није мого да нађе никога, докле му није Господ послао оца Саву”, навео је митрополит.
Он је скренуо пажњу и на вриједне духовне поуке оца Саве, које је и сам имао прилике да чује.
„Говорио је: ‘Брате драги, не може ти никада човјек бити непријатељ. Немој никад да се љутиш на човјека. Он ти није непријатељ, него ђаво користи наше слабости.’ Када види неку слабост, ђаво дође па човјека отрује, па ми мислимо да нас напада човјек, а није човјек, него га ђаво користи. Зато увијек треба опростити човјеку и борити се против злих помисли и слабости, знајући да ти он није непријатељ, него брат.“
На крају, митрополит Јоаникије је поручио да различитост дарова у Цркви представља богатство, ако се они употребљавају на славу Божију.
”Ми се, људи, разликујемо, али је важно да творимо вољу Божију. Оно што нам је Бог дао, да свако те дарове који су од Бога, да их употријеби на Славу Божију. Ако тако чинимо, сви можемо у животу много доброга да урадимо и да се и на нама испуни Ријеч Божија коју читамо у Светом Јеванђељу: ’Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца вашега који је на небесима‘. То је порука Господња, то је порука и данашњих Светих Божијих угодника, тројице светилника: Светога Василија Великога, Светог Григорија Богослова и Светога Јована Златоустога, великих учитеља и светитеља, непревазиђених”, закључио је митрополит, честитавши на крају празник свима.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
