Документарни филм „79 камена“ званично је уврштен у програм Алпине Интернатионал Филм Фестивала, који ће се одржати средином априла у Берну, Швајцарска, преноси Радио КиМ.
Алпине Интернатионал Филм Фестивал окупља ауторе из различитих земаља и жанрова. Посебно је фокусиран на независни филм, друштвено ангажоване теме и савремене документарне поетике. Фестивал у срцу Швајцарске представља простор сусрета култура и различитих филмских перспектива.
Овај кратки документарни филм је снимљен у продукцији Удружења „Шта хоћеш“ уз подршку Дома културе „Грачаница“ и Народног музеја Србије. До сада је приказиван у Београду, Врњачкој Бањи, Руми, Вуковару, на фестивалима у Непалу и Великој Британији…
Документарни филм „79 камена“, редитеља Растка Шејића, свједочи о једном од најпотреснијих поглавља српске историје на Косову и Метохији и прати професорку др Митру Рељић и пјесника и новинара Живојина Ракочевића у истраживању порушеног православног гробља у селу Горње Неродимље код Урошевца.
Говорећи о овом умјетничком остварењу за Радио Светигору аутор Растко Шејић је казао да је тема филма трагична, али неопходна јер је намјера да се избрише сваки траг постојања нашег народа на том простору и подсјетио да је село 1999. године остало без 400 српских породица, док је гробље, као и Црква Светог арханђела Гаврила, потпуно уништено.
Као посебно потресан моменат, он је навео догађај када је послије четврт вјека први пут рашчишћен простор гробља: „Свештеник из Урошевца је са добровољцима успио да уклони растиње. Потом су на то мјесто дошли професорка Рељић и пјесник Ракочевић и започели оно што бисмо назвали модерним археолошким истраживањем.“
Филм, који траје 17 минута, биљежи попис порушених надгробних споменика и остатака културног наслеђа. Сам филм уопште не говори о кривици појединаца, већ о резултату једног антицивилизацијског чина и о породицама које су ту живјеле вијековима.
Наслов „79 камена“ потиче директно из свједочења професорке Рељић, како објашњава Шејић: „Она у филму два пута каже: ’79 камена да остане записано.’ То је број споменика који су тог дана пописани. Многи су нам замјерали да је ’неправилно’, али ми смо управо зато хтјели да остане онако како је изговорено.“
