Директорица Народне библиотеке „Радосав Љумовић“ Славица Илинчић гостовала је у емисији Тема јутра Радија Светигоре, гдје је говорила о недавно обиљеженом значајном јубилеју – 145 година од оснивања најстарије установе културе у Подгорици.
„Добро сте рекли на почетку. Народна библиотека ‘Радосав Љумовић’ најстарија је установа културе у Подгорици, веома значајна не само за Подгорицу, него и за цијелу Црну Гору“, казала је Илинчић, подсјећајући на историјски значај ове установе.
Она је навела да је библиотека основана 19. јануара 1881. године, на иницијативу војводе Марка Миљанова и још неколико тадашњих угледних грађана Подгорице, као читаоница са библиотеком.
„Читаоница је у почетку имала 48 чланова, међу којима је била и једна жена, ондашња учитељица Милица Илић, што је за то вријеме било веома значајно“, истакла је директорица.
Према њеним ријечима, значајан историјски извор о оснивању библиотеке јесте Глас Црногорца, званични орган Књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе.
„У мајском броју Гласа Црногорца пише да је читаоница основана под називом Српска читаоница с библиотеком. То је заиста релевантан извор информација из тог периода“, навела је Илинчић.
У оквиру читаонице убрзо су почела да дјелују и културна друштва. Пјевачко друштво „Бранко“ основано је 1882. године, а 1885. године и позоришно друштво, које је те године у Подгорици извело прву позоришну представу.
„У питању је била трагедија Лазе Костића ‘Максим Црновић’, што представља важан моменат у културној историји града“, казала је директорица.
Како се библиотека развијала и број чланова растао, простор у црквеној згради коју је обезбиједио тадашњи митрополит Иларион Рогановић постао је недовољан, па је донесена одлука о изградњи нове зграде.
„Избор је пао на Миркову варош, данашњу Нову варош, и на Савиндан, 27. јануара 1890. године, ударени су темељи новој згради библиотеке. Том приликом, током Светосавске бесједе, прикупљен је значајан новчани износ за даљу градњу, а изведена је и позоришна представа ‘Косовски бој’ у извођењу позоришног друштва библиотеке“, подсјетила је Илинчић.
Бурна историјска дешавања: Балкански ратови, Први и Други свјетски рат, утицала су на рад библиотеке, који је често био прекидан.
„Због тих драматичних околности није било континуитета у раду све до 1945. године, када је библиотека смјештена у једну просторију у оквиру биоскопа ‘Култура’“, казала је она.
Статус буџетске установе, данашњи назив и посебан простор библиотека добија 1959. године.
„Од 1959. године почиње интензивнији развој библиотеке, у складу са очекивањима библиотечког позива и опште библиотечке дјелатности“, истакла је директорица.
Говорећи о библиотечком фонду, Илинчић је навела да не постоје прецизни подаци о броју књига на самом почетку рада, те да се фонд временом увећавао на различите начине.
„Тачно се не зна колико је књига чинило тај почетни фонд, али је веома важна чињеница да се он увећавао на разне начине – поклонима од грађанства, затим поклонима који су долазили из осталих српских земаља. Књиге су долазиле из Србије, Војводине, из данашње Босне и Херцеговине, долазили су и поједини часописи“, навела је директорица.
Она је додала да библиотека данас чува изузетно вриједну периодику.
„Имамо сачуване бројеве, рецимо, ‘Босанске виле’ с краја 19. вијека. Поред тога, читаоница је располагала са 12 наслова периодичних публикација, од којих су три биле на страним језицима – ‘Торик’ на турском, ‘Коријере де ла сера’ на италијанском и ‘Новоје времја’ на руском језику“, казала је Илинчић.
Осврћући се на период након 1959. године, Илинчић је као важан сегмент рада издвојила културне програме и манифестације, међу којима и култну манифестацију „Четвртком у шест“.
„Гостовали су не само књижевници, него и значајне личности из друштвеног живота – спортисти, музичари, ликовни умјетници. То је била жива интеракција са публиком и надамо се да ћемо тај програм обновити“, казала је она.
Говорећи о савременом раду библиотеке, Илинчић је истакла да Народна библиотека „Радосав Љумовић“ данас представља незаобилазно мјесто на културној мапи града.
„Трудимо се да, колико је у нашој моћи, обогатимо културну сцену, доводећи истакнуте, реномиране писце и пјеснике и организујући бројне манифестације“, навела је она.
Као примјере, издвојила је манифестације које су већ постале традиционалне.
„То су ‘Ријеч Негошева’, ‘Дани Марка Миљанова’, ‘Дани Борислава Пекића’, фестивал књижевности, као и фестивал књижевности за дјецу ‘Упадај у бајку’. То су манифестације које се сваке године организују и привлаче један респектабилан број посјетилаца“, казала је Илинчић.
Посебно је нагласила значај завичајне компоненте и рада са младима.
Промовишемо младе пјеснике, завичајни сегмент наше грађе је веома присутан, пружамо прилику да се представе и млади, неафирмисани подгорички ствараоци, или они који су писали о Подгорици. Та завичајна компонента је веома важна у нашем раду“, истакла је она.
Као један од најважнијих сегмената рада библиотеке, Илинчић је издвојила сарадњу са подгоричким основним и средњим школама.
”Оно што бих посебно издвојила и као важно и као одраз неког мог разумјевања улоге библиотеке, то је сарадња са подгоричким основним и средњим школама, која је веома квалитетна, веома успјешна, и служи на понос не сама мени, него и осталим запосленима у установи. Надам се да су и школе задовољне нашом сарадњом. Знате како је лијепо кад изађете с посла у осам увече, послије неког догађаја, и кад видите плато изпред библиотеке пун дјеце.То је заиста једна лијепа слика”, казала је директорица.
Она је нагласила да библиотека кроз радионице и бројне активности континуирано ради на развијању љубави према књизи код најмлађих.
„Никада се не деси да та дјеца оду, а да наше библиотекарке са одјељења за дјецу не одрже једну занимљиву радионицу која промовише читање и развија љубав према књизи. Такође, одлазе и у школе и тамо одржавају активности које побуђују љубав према читању“, закључила је Славица Илинчић.
О. Б.
