Бесједећи по Јеванђељу, Владика је појаснио да блудни син у далекој земљи гладује, као што човјек увијек гладује без живога Бога, јер је човјек створен за Њега, не за нешто од овога свијета. Човјек се не може наситити свијета ако се с њим не среће у Христу. У далекој земљи, младић чува свиње, његово достојанство толико је понижено да више није син, већ слуга. То је тајна људског постојања. Људи су или синови Божији или слуге, односно робови ђавола, онога који узурпира све силе људског бића. Кад се човјек окрене од живога Бога, покушава да се насићује свијетом и гријехом у њему, увијек остајући гладан. Знајући за слабост човјека, Бог му увијек оставља искру божанског достојанства – искру иконе Божије у човјеку. Тога се дотакао блудни син, није се на себе ослонио, већ је искористио оно што је Бог заложио у њега како би се вратио Оцу небеском.
Митрополит Димитрије упозорио је: “Ми хришћани често смо у позицији старијег сина, ми смо ту у дому Очевом сваке недеље, и велико је искушење да судимо људима. Да заборавимо да се молимо за њих, да заборавимо да је велика радост на небу за једног грешника који се каје.”
По отпусту, Митрополит Димитрије пожелио је да благослов Божији буде на свима сабранима и њиховим ближњима, изразивши наду у повратак свакога човјека живоме Богу, попут блуднога сина.