Јеванђелски одјељак, прича о Блудном сину (Лк. 15, 11–32) убраја се међу најпотресније и најутјешније ријечи Светог Јеванђеља.
Прича о породичном раскиду и помирењу у дубини открива срце Бога Оца и Његову безусловну љубав према сваком човјеку.
Овом причом Христос нам открива да, ма колико се човјек удаљио, ма колико се „изгубио“, пут повратка увијек остаје отворен.
Блудни син захтијева своје наследство и напушта очев дом. Он бира самодовољност, привид неограничене слободе, живот без граница и без истинског односа.
Али удаљавање од оца на крају га доводи до сиромаштва — не само материјалног, него прије свега егзистенцијалног. Глад коју доживљава не тиче се само тијела. То је глад душе која се одвојила од извора живота.
Тамо, на дну свога пада, рађа се најспасоноснији догађај: самопознање. „А кад дође к себи“, како каже Јеванђеље, он се сјећа ко је и одакле потиче.
Повратак блуднога сина није тријумфалан, већ смирен, испуњен страхом, стидом и кривицом. Он не тражи оправдање, него милост. Ипак, још прије него што успије да проговори, Отац трчи да му пође у сусрет.
Он га не прекорева, не кажњава, не подсјећа га на његове грешке. Грли га, указује му част и враћа га у достојанство сина. То је икона Бога Оца који чека, који се нада, који стоји на прагу Своје љубави са раширеним загрљајем.
Бог Отац не тражи савршенство, него искреност. Он не захтијева да Му се вратимо беспрекорни, већ покајани, преумљени. А покајање не значи само жалост због прошлости, него промјену пута, повратак у живи истински однос, тражење истинске љубави.
Ко признаје своју потребу за Богом и жели да се врати, бива примљен без услова и предуслова.
У свијету у којем се многи губе у беспућима погрешних избора, разочарања, усамљености или привида самодовољности, прича о блудном сину одзвања као лични позив свакоме од нас.
Она се обраћа сваком срцу које се уморило од лутања, свакој души која се осјећа празно. Не бој се повратка. Бог не чека да те осуди, него да те загрли.
Тамо, у живом односу са Њим, човјек поново проналази своје истинско биће, своје достојанство и свој прави дом. Очев дом остаје отворен. Једино што је потребно јесте наша одлука да кренемо путем повратка.
Превео: п. Никола Гачевић
Извор: Отисци доброте
