Друга припремна недјеља пред Велики пост – Недјеља о блудном сину, молитвено је прослављена у острошкој светињи 8. фебруара, када наша Света Црква слави Преподобног Ксенофонта и Марију и њихове синове.
Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа јеромонах Натанаило и јерођакон Сергије, као и протојереј Илија Мотика, баошићки парох.
Богоугодним појањем одговарала је острошка братија, уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог Јеванђеља о блудном сину, сабранима је бесједио о. Илија.
– Ова јеванђељска прича нам говори о покајању, а како свети оци наши уче, кажу да је покајање лијек за све болести. Тако и ова данашња прича има своје значење, а говори о оцу, који има два сина. Под оцем у овом случају се подразумијева Господ Бог који има своје велико имање, мисли се на царство небеско. А његови старији и млађи син јесу у ствари два човјека, или човјек праведник или човјек грешник, а исто тако може да значи рецимо читав народ, мислећи на праведнике и на грешнике. И видимо да је управо овај старији, праведни син. Значи да је Господ Бог, оног момента када је стварао свијет и првог човјека, видимо да је створио човјека праведника који је послије тога погријешио. Млађи син говори свом оцу да му да дио имања који му припада, јер хоће да се одвоји и не жели да живи са оцем. Значи типично за човјека који жели да живи у гријеху и који се потпуно одваја од оца небеског. Видите, у овом моменту отац ниједног момента није рекао: Па зашто сине, па не може, па… Данас би већина, да кажемо, родитеља овдје на земљи рекла: Па не може, то није добро за тебе, онда ја сам то наслиједио од оца или ја сам то зарадио итд. и самим тим како ти можеш да тражиш од мене, тек након моје смрти то можеш да имаш… Али овдје Господ показује да је човјек добио слободну вољу. Значи да може сам да бира између добра и зла – бесједио је о. Илија и подсјетио како је млађи син сво богатство потрошио на блуд и грешан живот.
Кад је млађи син остао без свега што је имао и кад није имао чак ништа да једе, сјетио се оца, подсјетио је о. Илија.
– И он једног момента помисли, а то је оно што му је Господ оставио, тај неки трачак наде, а то је онај разум и савјест у човјеку, а то је онај природни морални закон који је Бог усадио у човјека, и он поче да се каје за то што је урадио. Сјети се свога оца и тог момента рече, они који служе мог оца имају хлеба и са хлебом а ја, каже, овдје немам шта да једем. Каже, ја ћу отићи свом оцу и рећи ћу му, нисам достојан да се назовем сином твојим него прими ме као слугу. И како је одлучио тако је и урадио. Отишао је код свог оца и отац кад га је видео тог момента када је он изговорио, оче, сагријеших небу и теби, нисам више достојан да се назовем сином твојим, тог момента га је отац прекинуо и рекао својим слугама, каже, узмите најлепше хаљине, узмите прстен, ставите му на руку, обућу, на ноге и закољте најбоље теле. Овдје нам Владика Николај тумачи да у ствари те хаљине у које је он обучен представљају у ствари све оне благодатне дарове. То јесте Адам онога који је обучен у оне хаљине безгрешности и вјечности. Јер је човек назначен за безгрешност и за вјечност. И те хаљине могу да представљају самога Христа. Кад вршимо свету тајну крштења ми у оној пјесми када крштавамо кажемо ”ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте”. Прстен означава вјенчање душе са Христом обућа на ноге означава снагу воље значи за сваког човјека који жели да иде путем Божијим, а заклано теле представља управо Господа Исуса Христа, свету тајну причешћа тијелом и крвљу Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, јер он је рекао: Ко не једе тијело моје и не пије крви моје нема живота вјечнога и ја га нећу у васкрснути у посљедњи дан – рекао је о. Илија.
Тада са поља долази старији син који се расрди и не хтједе да уђе у кућу.
– Старији син тада рече оцу како је увијек био уз њега и да није раскућио имање као његов млађи брат. А ти си му заклао теле угојено, а мени никада ниси дао ни јаре да се провеселим са пријатељима. Ово је типичан примјер за који ево и у данашње вријеме када то упоредимо, имамо покајнике и данас имамо људе који су некада много гријешили имамо рецимо Светог апостола Павла који је прије тога био велики грешник. Данас рецимо, кажемо, праведници су добри, долазе у цркву, све, али имају тај гријех кад се појави, рецимо, неко ко је некада био у комунизму или негдје, па каже, он је био против Бога, није ишао у цркву, а онда после тога, каже, дошао у цркву, крстио се, причешћује се, помало почео да пјева одмах и каже, види, каже, онај па до јуче је био онакав, а сад погледајте, свештеници га ено ставили тамо, само што му нису дали још и да служи и тако даље. Угледајмо се, драга браћо и сестре, на Господа нашег Исуса Христа. Да не ропћемо никада на брата свог, да никада не судимо о туђем покајању, јер никада ми не знамо, Господ зна тајне срца људских, а не ми – поручио је о. Илија.
Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су свето причешће.
Извор: Манастир Острог
