Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у Цетињском манастиру Свету архијерејску литургију са Његовим преосвештенством Владиком диоклијским г. Пајсијем, свештенством и свештеномонаштвом.
Преосвећени Владика Пајсије вјернима је бесједио након читања Јеванђелског зачала.
Тумачећи данашње Јеванђеље, казао је да ова прича, О блудном сину, на први поглед може да се схвати да се односи на неку далеку земљу и неко давно вријеме. Међутим односи се на цијело човјечанство и цијели људски род, јер сви ми у току свог живота можемо да личимо и на једног и на другог сина.
„Свако од нас, или се у једном тренутку одвоји од Бога, од извора живота као овај млађи блудни син, па се онда врати Богу и моли за опроштај или се често деси и то да човјек учини нешто добро, али је то добро врло површно и касније доведе до високоумља, па тај човјек мисли да је од Бога оштећен и сматра да није достојан да буде у друштву оних који су погријешили, па се касније покајали.
И како каже се у овој причи да млађи син тражаше од оца да му да његов дио. И каже један отац, тумачећи овај дио, да добра страна овога млађег сина јесте та што он осјећа заиста себе сином , да је дио породице и осјећа природну атмосферу, а оно што је лоше је што тражи дио свога имања, не схватајући оно што Бог каже овом старијем сину да све што је очево то припада и сину и да је он насљедник свега тога. И отац, по својој доброти даје му оно што је он тражио и како се каже у Светом Јеванђељу, а те ријечи су и нама упућене- каже се као што лоза не може донијети рода ако се одвоји од чокота, тако и ми, одвојени од Бога, не можемо рода донијети нити живјети. Тако и овај млађи син, иако узима велико богатство које му је отац дао, ипак то богатство се врло брзо потрошило и на крају и сам је он видио, да удаљен од оца не може да настави свој живот. И онда када је потрошио и богатство које је стекао од оца и када је свој живот упрљао блудом и развратом, ипак у једном тренутку, у његовом помраченом уму, долази до зрачка свјетлости и он се сјећа доброте очеве, сјећа се свега онога што је проживио док је био у близини очевој. И ту се јавља и глас разума који каже да једино што може да учини да спасе себе и своју душу јесте да се врати оцу своме. И он се враћа оцу своме са истинским покајањем и отац га прихвата као да је свој живот провео у најбољим могућим врлинама. Ставља му прстен на руку, тражи од слугу најљепше хаљине да га обуку и тражи да се закоље теле угојено да се они сви провеселе.
И у овоме примјеру, драга браћо и сестре, ми видимо како Бог преображава свијет. Много има тога што би праведно требало да се посијече и уништи, али ипак Бог жели да све то преобрази и видимо како једнога човјека који није заслужио да буде убројан у царство Божије, он ипак својо добротом и љубављу преображава и доводи то тог стања да он ипак буде достојан назвати се сином Божијим“- бесједио је Владика.
Појашњавајући поступак старијег сина из ове Јеванђелске приче који је био уз оца и трудио се да му у свему угоди, али се погордио, Владика Пајсије је повезао са фарисејем и његовом хвалисавом молитвом из прошлонедељне јеванђелске приче.
„Видјели смо колико Бог цијени онога који се истински каје, који се истински моли да му Бог опрости гријехе, за разлику од оне фарисејереве молитве која себе узноси, тако и овај старији син, попут онога фарисеја, он ипак сматра да је много више заслужио, да оно све што има и близина Богу, да је све о то некако својим трудом и својим радом заслужио.
Ипак, ту се показује како је он, иако физички блузу оца, врло далеко од њега и на крају то његово високоумље и несмиреноумље чини да он није достојан назвати се сином Божијим и зато, драга браћо и сестре, ова прича је упућена свима нама, да живимо мудро и да онда када мислимо да смо учинили нешто добро, да се тиме не понесемо, него да у смирењу, све што имамо и све што посједујемо сматрамо као дар Божији и као само Његову својину и себе као смјерним синовима Његовим. Стога, и ова прича, иако је овај син веома лоше проживио свој живот у почетку, касније се она претвара у праву радост. И због тога, Божија доброта и Божије преображење чини да свако онај ко жели да се покаје и да се назове сином Божијим, да опет буде у Његовој близини, иако је учинио нешто лоше, ипак се то касније претвори у радост непролазну.
Богу нашем нека је слава у вијекове вијекова. Амин“- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
Фотографије Саша Дедић
