Године 1191, у тадашњем Литовском кнежевству, у месту Жировици, (у данашњој Белорусији), недалеко од шуме, пастири су мирно напасали своје стадо. Изненада, њихову пажњу привуче необично јака светлост, налик пламену, која је обасјавала једно дрво. Вођени знатижељом, али и страхом, приђоше ближе и са чуђењем угледаше икону Пресвете Богородице. Сјај који је исходио из иконе испунио их је страхопоштовањем, те дуго нису смели да јој приђу. Када се светлост најзад повукла, пастири се поклонише, узеше икону и однесоше је своме господару, Александру Солтану.
Солтан, чувар државне имовине, са дивљењем је слушао њихову причу. Икону је закључао на сигурно место и обавестио своје познанике о овом чудесном догађају. Многи су пожелели да виде икону, али када их је повео да им је покаже — ње више није било. Нестала је без трага.
После извесног времена, пастири су поново пронашли икону на истом месту где се први пут јавила. Поново су је однели Солтану, али је он, схвативши да је реч о светињи, сматрао себе недостојним да је задржи у свом дому. Заветовао се да ће на месту њеног јављања подићи храм у славу Пресвете Богородице — и своје обећање је испунио.
Ускоро је подигнут храм, и у њега је свечано постављена чудотворна икона. Међутим, после десет година, страшан пожар захватио је цркву и претворио је у пепео. Многи мештани покушали су да спасу икону из огња, али без успеха; сви су мислили да је чудотворна икона изгорела у пламену, па је нису ни тражили Но, Господ је другачије устројио.
Једанпут док су се деца играла у подножју горе где је био стари храм, видели су да Дјева са лучезарним сијањем седи на камену. Нису имали храбрости да јој приђу, већ су о томе обавестили своје укућане a вест је дошла и до свештеника.
Поверовавши да су деца имала виђење као Божанско откривење, сви заједно кренуше ка том месту. Када су стигли, угледаше свећу како гори крај камена. Пришавши ближе, на самом камену пронађоше икону Пресвете Богородице — нетакнуту и очувану. Радост народа била је неизмерна.
Икона је названа Жировицка, по месту свога јављања. Постављена је најпре у свештенички дом, а затим је народ приступио изградњи новог храма. Убрзо је црква подигнута, освећена у част Богородице, и у њу је положена чудотворна икона.
И дан-данас икона почива у Свето-Успењском Жировицком мушком манастиру, који је име добио по овој чудотворној икони.
Икона се празнује 20. маја по новом, односно 7. маја по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом молимо се при гоњењу православних, за укрепљење вере, а такође и за установљење честитих бракова.
Изображење
Жировицка икона Мајке Божије урезана је на камену размера 43х56 мм.
На њеној позадини осликан је град, претпостављамо – губернија у којој је нађена. Ореол јој је окружен цветовима у различитим бојама, док су са Њене леве и десне стране осликани гроздови винове лозе.
Тропар, глас 5
Пред светом иконом Твојом, Владичице, молимо се за уподобљење исцељења, примање познања истините вере и одбране од агарјанских напада. Тако и ми, к Теби припадајући, молимо за остављење грехова, помисли благочестивих срца наша просвети и к Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших.
Литература:
Ооо Духовное преображение: ,, К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ “ – Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва, 2015, стр: 36, 37;
Тихомир В. Илијић : ,, Велича душа моја Господа „, ВИЗГ Београд, 2002. г., стр: 151;
Eлза Бибић
превод с руског: Олга Бибић
