Са благословом Његове светости Патријарха српског г. Порфирија и у организацији Удружења Јадовно 1941 из Београда и Радија Слово љубве, у Свечаној дворани Патријарх Лукијан Богдановић у Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Земуну 18. маја је представљено фототипско издање историјског документа Именословник 11.219 козарачке деце чије су животе од 1941. до 1945. године на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе, а који је 1988. године објављен у специјалном издању листа Борба под насловом Редни број смрти.
Ово непорециво сведочанство о геноциду извршеним над српским народом сакупио је и од заборава сачувао почивши Драгоје Лукић (1928-2005), а данас је јавности поново доступно захваљујући љубави, труду и раду г. Момчила Мирића, председника Удружења грађана Јадовно 1941 из Београда, и г. Зорана Колунџије, оснивача и уредника Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Догађај су увеличали преосвећена господа викарни епископи липљански Доситеј, моравички Тихон и марчански Сава; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; свештеник Борис Савић, архијерејски намесник земунско-новобеоградски; свештенство Архиепископије београдско-карловачке; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; проф. др Богољуб Шијаковић; г. Ненад Стиковић, уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; и бројна публика.
Посебно топло од свих сабраних је поздрављена гђа Јелена Бухач-Радојичић, која је преживела страхоте логора у Јасеновцу благодарећи Дијани Будисављевић и чији је страдални живот био основа за сценарио филма Дара из Јасеновца„.
После уводног и потресног слова г. Момчила Мирића, сабранима су се обратили г. Зоран Колунџија и Епископ марчански г. Сава.
Поздрав архијерејима Српске Цркве, тропар Светим новомученицима јасеновачким и својеврсне химне Ој Србијо мила мати и Востани Сербије отпојао је мушки певачки састав Небеса, а током вечери су наступили и гуслар Страхиња Магделинић са песмом Под крстом Драгољуба Петровића и млада Јована из Апатина са песмом Расти, расти, мој зелени боре.
Говорећи о фототипском Борбином издању из 1988. године, господа Мирић и Колунџија су нагласили да је то дело плод вишедеценијских напора многих добрих људи који су уложили огроман труд, стрпљење и рад како би сачували молитвени спомен на невино убијену децу са подручја Козаре током Другог светског рата. У дворани која носи име светог српског патријарха Лукијана Богдановића, који је „у освит Првог светског рата убијен истом душманском руком као и света дечица којој је ово вече посвећено“, сазнали смо да је истраживање о побијеној српској чељади са Козаре настављено истим темељним принципом којим је делао Драгоје Лукић, па је деци која су била само број враћено „име, лице, породица, детињство и место у памћењу народа“. Допуњени и документовани списак сада броји 12.338 имена и презимена козарачке деце од оних тек рођених до оних старости 14 година, а од укупног броја од 57.606 свирепо уморених Српчића у Другом светском рату, њих 54.009 је страдало у Независној Држави Хрватској.
„Ова књига је посвећена нашим малим новомученицима козарачким, дечици која су у страшним данима страдања сведочила невину веру у Христа и чије нас молитвено заступање и данас укрепљује. Њихово духовно присуство осећамо као благослов и позив да у свему што чинимо останемо верни памћењу и истини о њиховом жртвовању“, рекао је г. Момчило Мирић.
Уредника Издавачке куће Прометеј г. Зоран Колунџија је поменуо чувене српске историчаре Екмечића, Медаковића и Крестића чија сазнања јасно упућују „на одговорност и умешаност тадашње јерархије Римокатоличке цркве у истребљивање српског корпуса“. Тако је кардинал Алојзије Степинац апострофиран као неко ко је „неоспорно био и морално и политички умешан у страдање Срба, као и Јевреја и Рома“, јер „упркос безочним покушајима оспоравања, чињенице остају непобитне: да је загребачки надбискуп подржавао успостављање усташке државе, да никада није јавно осудио масовне злочине и да је стајао иза присилне конверзије Срба“.
„Наша је дужност да памтимо како би се зло препознало и спречило онда када поново покуша да се размахне. То је свакако једна од главних порука ове књиге Драгоја Лукића: да зло није само историјска чињеница коју треба забележити, већ опомена која обавезује“, рекао је између осталог г. Колунџија и додао да је неопходно утврђивање историјске истине, јер само истина може спречити даље неразумевање, отуђења и крвопролића. „Живот у заблуди рађа мржњу, а само из истине се рађа љубав“, подвукао је г. Колунџија који је на крају свог излагања нагласио:
„Када страдају војници – страда војска. Када страдају деца – страда будућност. Ова књига нас данас подсећа на важну изреку: када изгубимо способност да осетимо трагедију једног детета, онда смо већ изгубили много више од историјског памћења. Зато сада памтимо децу Козаре, молимо се за њих и помињемо их“.
Преосвећени Eпископ марчански г. Сава, који је 2023. године по одлуци Светог архијерејског сабора дошао у многострадалну и мученичку Епархију бањалучку и који се свакодневно моли пред моштима Светог свештеномученика Платона Бањалучког, умореног од исте руке као и деца Козаре, сабранима је најпре пренео благослов и поздрав Његове светости Патријарха српског г. Порфирија и поздраве и срдачну благодарност Високопреосвећеног Митрополита бањалучког г. Јефрема .
„Сећање на наше козарачке младенце у ове дане после празника Васкрсења Христовог, једино и једино вером у Васкрсење Христово, као залогом и нашег васкрсења, може дати наду да зло никада не може у потпуности надвладати и покорити себи сву творевину Божју и у њој човека“, рекао је Владика Сава и додао да само тако прихваћену тајну живота можемо славити као последњег победника, јер Господ жели да све оно што је Он створио живи. „Баш као и семе, када бива посејано у земљу, мора умрети да би из њега никао нови живот који ће донети стоструки род“, наставио је Епископ марчански и закључио:
„Ово капитално дело, штампано на српском, руском и енглеском језику, данас нас опет подсећа на неописиве крике и вапаје из наше прошлости, сведочи нам истину страдања нашег народа и подсећа на оне најмлађе из рода нашег, али и на вечну и неоспорну истину, изражену речима древног хришћанског писца, да је крв мученичка семе за нове хришћане, односно да се Црква Христова крвљу не руши, већ зида“, закључио је уз васкршњи поздрав, Владика Сава.
На крају, али не и последње, треба рећи да су уз ово, српско издање „Редног броја смрти“ приређена и издања на руском и енглеском језику са предговором др Немање Девића и поговором оца Памфила из Тројице-Сергијеве лавре код Москве. А како смо могли чути од г. Мирића, у скоријој будућности ће шира међународна јавност бити упозната са овом историјском истином путем трибина које ће бити организоване у више европских земаља.
Извор: СПЦ
