У сриједу, 28. јануара, у Медитеранском спортском центру у Будви одржана је свечана Светосавска академија, централна светосавска свечаност за цијело будванско намјесништво.
Ова духовно-културна манифестација окупила је бројне вјернике, свештенство, представнике градских власти, образовних установа и јавног живота, као и велики број дјеце и младих.
Поздравну ријеч на почетку академије упутио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, нагласивши да величина Светог Саве не произилази из земаљске моћи, већ из његовог потпуног сједињења са Христом.
„Када гледамо на лик Светога Саве и на његово монументално дјело које је он учинио у Славу Божју, када гледамо на све оно што је радио и на све његове заслуге, заиста не можемо а да се не дивимо и да се не зачудимо како један човек у време свога не тако дугог живота може створити дјело од тако епохалног значаја, дјело које има не привремену, него трајну вриједност и која је то тајна да он и после свога упокојења и одласка његовог у наручје Божије буде и даље са нама да нас окупља и надахњује. Немамо другог одговора, него да је Свети Сава имао Христа у себи.“
Владика је нагласио да Свети Сава није стварао из људске амбиције, већ из духовне пуноће, те да је његово дјело трајно управо зато што је било засновано на Христу.
„Зато је он претходно се удаљио од овога свијета, напустио, можемо тако рећи и своју отаџбину, и своје родитеље, и своју браћу и славу овога свијета, да би се удостојио вјечне Божје славе, да би ово привремено што имамо у овом свијету замијенио за оно што је вјечно и непролазно. И зато се он и удостојио, био изабран да буде први српски архиепископ, да прими благодат архијереске хиротоније и да се врати своме отачасту као његов архипастир, да постане у Христу Господу извор освећења своме народу, да постане духовни отац благодаћу Божијом.“
Митрополит је посебно истакао значај Светог Саве за Црну Гору и том контексту непрекинути осмовјековни континуитет Митрополије црногорско-приморске.
„И видљиви су његови трагови свуда по српским земљама, а посебно у Црној Гори, морамо то истаћи. На подручју данашње Црне Горе основао је три епископије – Зетску, Будимљанску и Хумску. И оне су и данас у нешто мало измијењеним границама, с тиме што је из епископије Зетске – Светосавске израсла прво Зетска, па онда Црногорско-приморска митрополија која има непрекинути континуитет ево преко 800 година.“
Он је додао да није случајно ни то што је баш на подручју Зетске епископије настао један од првих преписа Светосавске крмчије.
„Свети Сава је био сасуд благодати Светога Духа и зато је могао направити тако велико монументално дјело, те је надахнуо свој народ да ствара, да подиже храмове, да их украшава, да развија културу, књижевност, умјетност, сликарство, да уређује своју државу на изворним хришћанским начелима и, наравно, на врхунској правној струци. И није случајно, што се баш на подручју епископије Зетске, што је настао један од првих преписа Светосавске крмчије, величанственог правног акта тог времена. Дакле, имамо и ту културу, коју је Свети Сава нама оставио као завјештање.“
Говорећи о савременом тренутку, Митрополит Јоаникије је подвукао да је Свети Сава и данас живо присутан у народу.
„И ове наше светосавске академије које су почеле од доласка блаженопочившега митрополита Амфилохија у Црну Гору, све више се некако развијају, све су љепше, све су свјетлије. И заиста се види да је Свети Сава међу нама да надахњује и да духовно руководи наш народ и у овим временима, а то се посебно видјело у вријеме величанствених литија.“
Митрополит се на крају обраћања захвалио свима који су помогли организацију овог догађаја, те пожелио да их руководи благослов Светог Саве на многа и блага љета.
Свечану Светосавску бесједу изговорио је историчар др Немања Девић, који је указао на Светог Саву као трајну мјеру српског идентитета, како у прошлости и у савременом тренутку, тако и у будућности.
„Не можемо обути ципеле Светог Саве, превелике су нам, али можемо кренути његовим стопама. И за савременог човјека, уз све олакшице, тај пут би био захтјеван, тежак и можда неизводљив. Но његови рукосади и данас миомиришу. На Светој гори у Хиландару наћи ћемо живог Светог Саву домаћина који је Хиландарским типиком створио беспрекорни поредак који траје 800 година. Замислимо се над том чињеницом у времену кад не успијевамо да испланирамо послове нашеј домаћинства ни за целу једну годину. Нити за 8 година.“
Он је подсјетио и на то како дух Светог Саве надилази географске границе и вријеме.
„У пастирским пољима услужиће нас монахиња која је на другом крају света, у Аустралији, око Мелбурна, спознала православље и упознала се са Христом самим и то управо кроз манастир Српске православне цркве посвећен Светом Сави. Ако кренемо на далеки север и зауставимо се на крајњим границама Русије, наићи ћемо на Кјахту, некада Тројцко-Савску, у ком још стоје рушевине цркве посвећене коме другом до Светом Сави. И тако дух Светог Саве надилази све наше српске и балканске крајолике, иначе испуњене Савиним водама и Савиним стопама.“
Посебно је нагласио да су историјски покушаји да се избрише значај Светог Саве завршавали неуспјехом, јер је његово духовно насљеђе дубоко укоријењено у народу.
„Турци су водили рад са Светим Савом, иако су у српске земље дошли 150 година после његове смрти. Узалуд су спалили Савине мошти. На истом месту никао је највећи и најмонументалнији храм, као и свједочанство о историјском васкрсењу српског народа. Замислимо се и над том чињеницом. Синан-паша био је безмало 400 година одаљен од смрти Светог Саве, па ипак и управо у његовим моштима, моћима, препознао ту тачку отпора коју треба скршити. Јер она непрестано светли и позива на ослобођење и обнављање царства.“
Осврћући се на вријеме литија у Црној Гори, Девић је истакао да су управо литије показале да Свети Сава није историјска фигура прошлости, већ живи духовни оријентир народа, који и у савременом добу предводи пут повратка вјери, идентитету и заједништву.
”Али наша битка за Светог Саву и са Светим Савом не престаје. Са његовим ликом на барјацима су наши преци у Банату са својим епископом Теодором Вршачким подизали устанак против Турака, са његовим ликом сте и ви овде, исписујући нова поглавља српске историје скинули јарам, који се, опростите, али рећи ћу то као историчар, даћу то себи за слободу, звао демократским, а настао је од комунистичког и почео је да личи на усташки. И то не уз партијске, чак не и толико уз националне барјаке, колико уз барјаке са ликом Светог Саве и Светог Василија. Они су били најбољи савезници народу који овде има своје дубоке корене и утемељен је у својој хришћанској култури.”
На крају, др Девић је закључио да Свети Сава остаје трајни духовни узор и „суперхерој“ српског народа, чија је мисија и данас водиља за очување вјере, образовања и моралних вриједности.
„Деца Светог Саве, ма колико година имали – то смо. То је наш једини могући суперхерој, на чуда спремни јунак и избавитељ. Нека други вјерују у своје капетане, у Робин Худа или Вилијема Тела, ми стојмо под његовим омофором. Међу нашим старима постојао је обичај да се непознати млад човек упита, чији си ти, синко? Историјско искуство нам је показало да је једини исправан одговор свету следећи: Ми смо Савини, Светога Саве. Појте му, Срби, пјесму и утројте. Појте му, Срби, пјесму и утројте”, закључио је у овогодишњем Светосавском слову у Будви др Немања Девић.
Академија је настављена умјетничким програмом, у којем су учешћа узели:Црквени хор „Преподобна Мати Ангелина” из Никшића, гуслар Васо Ђондовић, хармоникаш Петар Балабан, КУД „Кањош” из Будве, Дјечији хор Музичке школе у Будви, Црквени хор „Свети Јевстатије Превлачки“ из Будве, солисткиња Милица Радовић и полазници будванских школа вјеронауке.
Светосавска академија у Будви имала је и хуманитарни карактер. Током вечери прикупљана су средства за лијечење дјечака Вјекослава Ивановића.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
Видео: Тодовид
