У Његошевој сали Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, у суботу, 11. јула професор доктор Душко Терзић је одржао предавање под називом „Моћ приче у процесу исцјељења“, у оквиру којег је представљен и његов први роман „Запис у крви“.
На почетку вечери мр Раде Булајић заблагодарио је Његовом високопреосвештенству Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију на благослову да предавање буде одржано у Саборном храму, као и старјешини храма, протојереју-ставрофору Николи Пејовићу и Борису Мусићу на гостопримству и организацији догађаја.
Проф. др Душко Терзић, професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и хирург, говорио је о значају приче, ријечи и личног свједочења у процесу човјековог исцјељења, с посебним освртом на медицинске, психолошке, књижевне и духовне аспекте ове вишеслојне теме.
О роману и његовој духовној, историјској и књижевној основи говорио је и мр Раде Булајић, професор на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи.
Представљајући проф. др Душка Терзића, Булајић је казао да је рођен 1982. године у Пожеги, те да је основне, магистарске и докторске студије завршио на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Поред медицинског и научног рада, активно се бави писањем, а роман „Запис у крви“ његово је прво објављено књижевно дјел
Говорећи о самој теми вечери, мр Раде Булајић указао је да ријеч „исцјељење“ у себи носи идеју поновног успостављања цјеловитости човјека — његовог обнављања и преображаја.
Полазећи од православне антропологије, он је подсјетио на светоотачко поимање човјека као јединства духа, душе и тијела. Човјек је, како је нагласио, истовремено вертикално биће, усмјерено од земље ка небу и заједници са Богом, али и хоризонтално биће, позвано на заједницу са другим људима.
Записивање личних и професионалних искустава, према његовим ријечима, пружа човјеку могућност да свој живот и позив сагледа из другачије перспективе. Управо је то, како је истакао, учинио проф. др Душко Терзић, преточивши своја интересовања, искуства и промишљања у књижевну форму.
Булајић је нагласио да се пуно исцјељење човјека, схваћено као преображај цјелокупне личности, у хришћанском животу остварује кроз покајање, пост и молитву, а своју круну добија у Светој тајни причешћа.
Медицина као простор сусрета са човјеком
Захваливши Митрополиту Јоаникију на благослову и присутнима на доласку, проф. др Душко Терзић казао је да је у роману „Запис у крви“ настојао да споји двије своје велике љубави — медицину и писање — придружујући им и своје дугогодишње интересовање за историју.
Он је нагласио да медицина представља изузетно плодно тло за посматрање човјека, његовог живота, карактера и односа према највећим искушењима.
Љекари се, како је појаснио, свакодневно сусрећу са људима у крајњим и граничним животним ситуацијама — са пацијентима и породицама које се суочавају са болешћу, неизвјесношћу, губитком и смрћу, али и са оздрављењем, новом надом и повратком најмилијих.
Роман је, како је открио, писао осам година, али се за његово објављивање одлучио тек након што је стекао значајно хируршко искуство и изградио академску каријеру. Желио је, како је казао, да његов књижевни рад не буде погрешно схваћен као удаљавање од љекарског позива, већ као другачији начин промишљања човјека и живота.
Говорећи о вези између медицине и писања, проф. Терзић је подсјетио да љекари током свог школовања и професионалног рада много читају и пишу. Медицински извјештаји и научни радови захтијевају јасан, прецизан и концизан стил, који може представљати добру основу и за књижевно стваралаштво.»
Ово занимљиво и корисно предавање и представљање књиге професора доктора Душка Терзића, препоручујемо да послушате у наставку.
Текст фото, видео: Борис Мусић
