Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас на Богојављење, 19. јануара 2026. љета Господњег, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства цетињског намјесништва и свештеномонаштва ове свете обитељи, у молитвеном присуству вјерног народа.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу, Владика Пајсије је казао да смо јуче чули Свето јеванђеље које говори о Светом Јовану Претечи који је крштавао на ријеци Јордану крштењем покајања и позивао људе да се покају, а већ данас Јовану на ријеци Јордану долази човјек, једини који није требао покајање. Господ долази да га Јован крсти, тј. да се покори вољи Божијој и нама људима својим личним примјером покаже шта треба да чинимо да бисмо задобили живот вјечни. Дакле, поука данашњег Светог јеванђеља је да је за живот вјечни, за Царство небеско, човјеку потребна прије свега вјера, затим покајање за своје гријехе и ова покорност коју је Христос показао када је дошао да Га Јован крсти и рекао: Тако нам треба испунити сваку правду Божију.
„И то је управо оно мјесто о које се спотакао Адам и прва жена Ева, који су се оглушили о заповијест Божију, који се нијесу показали послушни Божијој заповијести и Божијим наредбама, него су прекршили ту Божију заповијест. И управо на том мјесту нам Христос говори да ту треба да се поправимо, да се покоримо у потпуности вољи Божијој и закону Божијем. И када то учинимо, онда оно крштење којим се крштавамо има заиста ту Светодуховску силу да нас очисти од гријеха, да нас подигне пале, да нас покаже побједиоцима смрти и побједиоцима над ђаволом“, поручио је Епископ диоклијски г. Пајсије.
По заамвоној молитви, у порти Цетињског манастира Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије је са саслужитељима обавио велико водоосвећење, а потом богојављенском водом покропио сабране, честитајући им празник радосним поздравом: Бог се јави – Ваистину се јави!
Бесједу Епископа диоклијског г. Пајсија изговорену данас на Богојављење, 19. јануара 2026. љета Господњег, преносимо у цјелости:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Јуче смо, драга браћо и сестре, чули оно Свето јеванђеље које говори о Светом Јовану Претечи који је крштавао на ријеци Јордану крштењем покајања и позивао људе да се покају. А већ данас Јовану на ријеци Јордану долази такође човјек, али једини који није требао покајање и којем није требало крштење. Онај човјек и Бог кога је и проповиједао Свети Јован Крститељ и у чије име је крштавао. То је сам Господ наш Исус Христос оваплоћени Бог.
И како се каже у једној црквеној пјесми, када је Свети Јован видио да Он долази на крштење, он се духом узрадова, али му рука дрхташе видјевши Онога који је створио сву твар да приклања, то јест да као господар приклања своју главу под руку слуге. И каже Свети Јован скрушено: ‘Како ћу ја тебе да крстим, ти треба мене да крстиш.’ А Господ одговара: ‘Остави то сада, јер нам тако треба испунити сваку правду.’
И управо у овим ријечима које Христос говори, даје нам се одговор зашто Христос, будући да је био без гријеха, да није требао ни очишћење, нити било какво покајање, зашто Он долази да га Јован крсти. То јест, да се покори вољи Божијој и да нама људима покаже шта нама ваља чинити. Могао је Бог, свакако, или преко анђела, или преко пророка, или на неки други начин да нам пренесе поруку шта нама треба за наше спасење. Али Бог је, из свога милосрђа и своје љубави, одлучио да сам на себе прими ову нашу природу у потпуности, изузев гријеха, и да нам својим личним примјером покаже шта ми треба да чинимо да бисмо задобили живот вјечни.
И тако ми, драга браћо и сестре, из овога Светог јеванђеља можемо извући следећу поуку: да, поред онога што смо рекли да је за живот вјечни, за Царство небеско, човјеку потребна прије свега вјера, а затим и покајање за своје гријехе, томе двома треба да придодамо и ову покорност Божију коју је Христос показао када је дошао да Га Јован крсти, и када је рекао да нам тако ваља испунити сваку правду Божију.
И то је управо оно мјесто о које се спотакао Адам и прва жена Ева, који су се оглушили о заповијест Божију, који се нијесу показали послушни Божијој заповијести и Божијим наредбама, него су прекршили ту Божију заповијест. И управо на том мјесту нам Христос говори да ту треба да се поправимо, да се покоримо у потпуности вољи Божијој и закону Божијем. И када то учинимо, онда оно крштење којим се крштавамо има заиста ту Светодуховску силу да нас очисти од гријеха, да нас подигне пале, да нас покаже побједиоцима смрти и побједиоцима над ђаволом.
И, наравно, све то подразумијева да то крштење јесте одјећа Христова, да се облачимо у Христа, да се облачимо у силу Христову, у силу Духа Светога. И баш у том тренутку, када Христос показује покорност своме Оцу са којим је једносуштан, и Њему и Светоме Духу, појављује се Дух Свети у виду голуба који силази на самога Христа. А глас Очев се чује са неба који каже: ‘Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.’
И то је тај тренутак кад се Бог Света Тројица – Отац и Син и Свети Дух – јављају роду људском којем јасно и радосно објављују његово спасење.
Богу нашем, који све чини да се ми људи спасимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава у вјекове вјекова. Амин.“
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
