Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас на Крстовдан, 18. јануара, служио је Свету архијерејску литургију и вечерњу са великим водоосвећењем у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства цетињског намјесништва и свештеномонаштва ове свете обитељи у молитвеном присуству вјерног народа.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу Преосвећени Епископ диоклијски је казао да све религије свијета, свака на свој начин, говоре о Рају те да чак и невјерујући људи, који не припадају ниједној религији, имају у својој машти слику некога мјеста које је много боље од овога гдје се ми сада налазимо. По његовим ријечима на такав начин, могло би се рећи, да сваки човјек свједочи да ова земља и овај живот овдје који живимо, нису природно наше станиште.
„Ми као хришћани о Рају и о вјечном животу не учимо и не говоримо ништа друго, већ оно само што смо примили откривењем живога Бога и од живих светитеља Божијих. Зато и за спасење, и за тај Рај којег желимо да будемо наследници и да га се удостојимо, потребно је садејство Бога и човјека. Човјек без Бога не би могао учинити ништа, нарочито због тога што тај Рај не значи ништа друго него близина Божија. Дакле, настанити се у Рају, значи вратити се опет у ону близину Божију“, бесједио је Владика и у прилог томе подсјетио на отпјевани кондак предпразништва у којем се каже да је човјек обнажен оне старе славе – оне славе када се налазио у близини Божијој.
Закључивши да се без Бога човјек не може домоћи Раја, Епископ диоклијски је истакао да се са друге стране, што смо много пута чули у јеванђелским причама гдје Господ позива на гозбу, тражи човјекова слободна воља, да добровољно пристане. Господ не жели, иако то може да учини, никога на силу да настани у Рају и зато се од човјека тражи прије свега вјера:
„Када се Христос оваплотио, то је почетак нашега спасења, тренутак од кога је поново могуће да човјек наслиједи Царство небеско. Прво Христос чинећи чудеса жели да пробуди вјеру у људима, да је разгори, а онда већ следећи корак јесте ово о чему данашње Јеванђеље говори, а то је покајање. Без покајања ма шта Бог чинио за човјека, човјек се не може домоћи овога свога циља и Царства небеског.“
Потом је Владика појаснио, као што се говори у данашњем Јеванђељу да је Свети Јован у Јордану крштавао водом за покајање, да је први корак да човјек повјерује у Бога, док је други корак који човјек треба да учини да се покаје за све оно што је учинио, и у томе нема изузетка јер нема ниједнога човјека који није сагријешио. Свима нама следује да се покајемо за гријехе које смо починили, али опет ту треба и садејство Божије, а то је ово, што се чини као неко друго крштење, гдје се каже да ће Онај који долази послије Св. Јована Крститеља крстити Духом Светим.
„Зато ми, драга браћо и сестре, немамо другога пута спасења осим овога које нам је изложено у овоме Светоме јеванђељу, које нам је Бог предао преко Светих отаца, тј. да се добровољно кајемо за своје гријехе и да их исповједамо, а све остало надопуњује и надокнађује благодат Божија и благодат Духа Светога. Због тога и крштење јесте Света тајна којом се сваки човјек ослобађа првенствено онога Адамовог гријеха, којем су сапричасни сви људи на земљи, а онда и свих оних гријехова које је сам починио. Али то се не може догодити ако човјек не осјећа покајање и кајање за своје гријехе. Нека би Бог дао да се ми истински кајемо за све своје гријехе и да нас као добре трудбенике своје удостоји Царства небеског“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
