Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије, служио је данас, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Вјернима је бесједио по прочитаном јеванђелском зачалу.
На почетку је истакао значај три дивна празника, од којих је највећи Рождество Христово, чиме је Господ „заглио људски род и повратио радост цијелој земљи“ а одмах за њим и Сабор Пресвете Богородице који смо прославили јуче. Прославили смо Богородицу, ону, како се пјева и у црквеним пјесмама, коју је људски род примио као дар Божији и која је „као чиста и најчистија међу женама, у утробу примила Богомладенца Христа“.
Потом се Преосвећени владика осврнуо на данашњи празик Светог првомученика Стефана и свједочење Светог апостола и јеванђелисте Луке у данашњем Апостолу.
Свети Стефан је говорио својој браћи, да су људи убили онога кога је цијели израиљски народ чекао и кога су пророци најављивали.
„И не само да су Њега убили него и све оне пророке претходно које су најављивали Његов долазак и који су опомињали народ израиљски да се чува од свега онога што их удаљљава од Бога. Он и на почетку свога говора тако им се и обраћа и каже: Људи, браћо, и оци чујте и онда излаже ону истину која је од прије вијекова да је једино спасење наше, једина нада наша, Христос.
Међутим видимо да они који су убијали те пророке и који су се противили истини, сада су имали своје потомке и да врло често бива у свијету да постоји и та нит да када човјек гријеши да за собом повлачи и друге и да врло често, све што више и дуже живи, он све више и више тоне у гријех, али са друге стране имамо и оно добро које се шири чак и више и то су они који су сљедовали Христу као Свети архиђакон и првомученик Стефан и сви они, наравно, који су се касније угледали на Стефанову кончину и сљедовали истом том путу и тако Стефан испуштајући дух свој, бивајући каменован од оних најближих својих, он се моли Богу да им не урачуна тај гријех и то је нама, драга браћо и сестре поука да овај живот Стефанов јесте нешто најдрагоцјеније што у овоме свијету можемо да задобијемо, да истину Божију могу да свједоче само они који живе чистим животом и којима Бог да тај дар као што је дао Светом првомученику и архиђакону Стефану, да он, иако врло млад, да буде богат мудрошћу и силом Божијом, како се каже у овом апостолском одјељку и да ми Бога молимо да нас очисти од свакога гријеха и да ми будемо сасуди чисти који су пуни силе Божије и да тако свједочимо ону вјечну истину Божију. Нека је Богу нашем слава који је диван у светма својим свагда сада и у вијекове вијекова. Ами- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
Фотографије: Максим
