Други дан Рождества Христовог посвећен је Оној којој Црква од давнина кличе као Часнијој од Херувима и неупоредиво славнијој од Серафима.
Светим евхаристијским сабрањем – када Црква саборно служи у част Њену – у Храму Побједоносца Георгија под Горицом, началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића; док је прота Милун Фемић молитвено учестоваво.
Мјешовита пјевница овог светог храма и данас се придружила у возвеличанију Оне којој читав Сабор светих на небесима и на земљи с радошћу поје: Због Тебе радује се свака твар…
Началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић, након прочитаног јеванђелског зачала, честитао је празник – Сабор Пресвете Дјеве Марије:
„Мир Божији, Христос се роди!
Драга браћо и сестре, ево нас у другом дану Божића, у ова три света дана које Црква нарочито слави и наглашава. Првог дана славимо Рођење Господа нашег Исуса Христа, другог дана Сабор Пресвете Богородице, а трећег дана спомен Светог првомученика и архиђакона Стефана.
У ова три дана Божића већ имамо пуноћу саме Цркве Христове: имамо Богомладенца Христа, имамо витлејемску пећину, у чијој се тихој и смиреној тами родио Господ. Како слушамо у светим и дивним богослужбеним пјесмама, Богомладенац се родио у тихој пећини, у јасле је био положен и повијен у пелене. То Црква исповједа и прославља већ хиљадама година, од Рођења Христовог, кроз богослужења, похвале, химне и молитве.
Сви ти божански, али и човјечански догађаји, када се дубље промишљају, откривају нам велику тајну: Божић није случајан догађај у историји, него дјело предвјечног промисла Божијег. И дјеца се питају шта је било у почетку, шта је било најраније. А Црква нам открива да је Божић познат од вјечности. Пресвета Тројица — Бог Љубави, Отац, Син и Свети Дух — од вјечности су намијенили ово дјело: јединство Бога и човјека у личности Богочовјека Исуса Христа.
Размишљајући о томе шта је савршени човјек, сваки од нас гледајући себе и своје ближње види да смо сви подложни гријеху и слабости. Колико год да смо блиски једни другима, ипак грешимо и удаљавамо се од савршенства. Бог је, стварајући свијет, имао замисао о савршеном човјеку. Али постојили савршен човјек без савршеног Бога у себи? Не постоји — и то нам управо открива Божић.
У витлејемској пећини, у личности Богомладенца Христа, од самог рођења откривен је савршени Бог и савршени човјек. У једној личности Христовој сједињени су пуноћа Божанства и пуноћа човјечанства. То је смисао нашег постојања и смисао наше вјере: да стремимо савршенству по Христу.
Како је говорио блаженопочивши Патријарх Павле: колико имамо Бога у себи, толико смо истински људи. Не може се бити човјек без Божанства — без оног Божанства које је Христос донио и које Црква чува. Зато, кроз Божић, доживљавамо и спознајемо савршенство Бога и човјека.
Људи који не мисле о том савршенству, духовно умиру, губе смисао, падају у безнађе. Безбожник мисли само о пролазним, себичним потребама, о опстанку у овом природном свијету. А Црква нас учи да човјек не живи само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
Живимо у свјетлости Божића — и ових светих дана, и Малог Божића, и Богојављења, када се отварају небеса и јавља Пресвета Тројица. Сјутра славимо и Светог архиђакона Стефана, који је, у часу мучеништва, видио отворена небеса и Сина Човечијег са десне стране Оца. То је свједочанство небеске стварности коју може да види само човјек испуњен Богом.
Када нас називају идеалистима или максималистима, то у суштини може бити похвала. Јер православни хришћани не пристају ни на шта мање од Божића, Богојављења, Васкрсења, Вазнесења и Силаска Светога Духа. Наш живот је призван да буде испуњен пуноћом Пресвете Тројице — Бога љубави.
Та вјечна љубав није се измејнила ни пред страшном драмом Крста. Она се пројавила и у рјијечима Светог Стефана: Господе, не урачунај им овај грех. То је Дух Христов, Дух савршене љубави, Дух Свети — нада наше бесмртности.
Мисао о савршенству одржала је многе народе кроз историју, а посебно нас, српски народ, кроз вјекове страдања и гоњења. Без те мисли, без Христа, не бисмо опстали.
Нека нам Господ дарује да кроз свој живот имамо срца уздигнута ка небу, да благодаримо Богу. Тада ће све наше невоље постати мале, а Божић ће бити велики, као и Црква Христова.
Амин. Мир Божији, Христос се роди!!“
Бесједа Драгана Станишића- видео
По причешћу вјерних, заблагодаривши Господу на Светим даровима Његовим, заједничарење је настављено у пријатној атмосфери гостопримнице Црквене општине подгоричке, уз празнично послужење.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
