Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, у другу недељу пред празник Рођења Христовог, Свету службу Божију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
У току Свете литургрије Митрополит је оца Блажа Божовића, свештеника овога Храма, произвео у чин протојереја. У обраћању оцу Блажу, Митрополит је истакао његову припрему за свештенички позив и код нас и у Грчкој, као и његов труд у раду Рехабилитационог центра „Земља живих“. Отац Блажо је изразио благодарност Богу, Митрополиту Јоаникију, оцу Гојку Перовићу и старјешини храма оцу Мирчети Шљиванчанину, као и вјерном народу.
Јеванђелском бесједом вјернима се обратио старјешина Храма-протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Истакао је да нам данашња јеванђелска прича доноси историју нашег спасења и да је поучна и за све нас који сада живимо, јер је Јеванђеље увијек актуелна ријеч Божија која која повезује и прошлост и садашњост и будућност.
„И чули смо да је један домаћин приредио вечеру и позвао званице које се нијесу одазвале на тај позив. То можемо тумачити тако што ћемо се сјетити наше историје спасења, да је Бог припремао, призвао један народ да из њега дође Месија-Спаситељ, али сви из тога на рода нијесу се одазвали на тај позив нити су препознали тог домаћина, али постоје и они који су се одазвали, који су примили вјером ријеч Божију и живјели у нади. Ми се у ову недељу, другу прије Божића, управо сјећамо светих праотаца-сјећамо се свих оних праведника из Старога Завјета који су вјером и надом живјели у избављење, у долазак Спаситеља. Ми се њих сјећамо данас управо да би се подсјетили да се историја спасења одвијала постепено, да је Бог полако, по своме плану, припремао свијет да дође Месија, да дође Спаситељ. Али тај Месија кад је дошао, Господ наш Исус Христос за чије се рођење спремамо-за празник Његовог рођења, онда је Он позвао све људе, све народе, да су сви добродошли у наручје Христово и да сваки човјек може наћи спасење, јер је Христис спаситељ свих људи, цијелог свијета. Дакле, тако можемо тумачити ову Јеванђелску причу у историјском контексту, библијском, али она је свакако актуелна свакодневно и ми се кроз ову јеванђелску причу можемо запитати како се ми одазивамо на тај Божији позив, јер тај домаћин који је припремио вечеру је Господ наш.
Има ли љепше слике те гозбе коју је припремио Господ од ове Свете службе? Дакле, Света литургија је та вечера коју нам Господ наш домаћин дома овога који се свијет зове, сваконедељно, свакопразнично припрема и позива нас да будемо учесници те вечере, да бисмо славили име Његово, да бисмо тиме показивали да смо Његови и да у Њега вјерујемо као у Бога и као у Спаситеља. И онда нас свакако ова јеванђелска прича управо на то опомиње. Како се ми одазивамо на тај Божији позив? Да ли ми слично овим из Јеванђеља који нађоше прече послове и не одазваше се на тај позив. Ти послови који су ови људи радили сами по себи нијесу били лоши, али су лоши у том смислу ако их претпоставимо Богу. Дакле, у наше вријеме, слично овим јеванђелским људима, имамо ми много обавеза које смо ставили себи за важне, иако оне нијесу важне, па бисмо ми често умјесто ових изговора људи из јеванђеља могли рећи имам данас неки неодложан посао, имам састанак важан, морам да одморим, морам да се видим са овим, оним, морам у неки провод, морам у неку шетњу, а све то, само по себи и није лоше, али је лоше ако то замагли, затамни овај позив који нам Господ шаље. Ако нас то спријечи и олијени и ако нам то затвори наше срце и наш ум да нијесмо способни спознати овај Божији позив. Дакле, ово вријеме Божићног поста које смо отпостили и ово неколико дана које нам предстоје треба данас опомену да ли ми се одазивамо на Божији позив. Да ли у својим душама и својим срцима чујемо Божији позив, јер видимо да из ове Јеванђелске приче Господ нас стално позива? Он је тај који први чини тај покрет да нас позива себи у наручје-у наручје које је препуно живота , које је препуно истине, правде, милости, љубави и да се запитамо да ли смо ми они који смо способни да чујемо тај Божији позив.
Да Бог да да тако буде. Овај данашњи празник, ова недеља, иако има много поука и поука и вишепразничан је дан, једна порука би се могла сажети из свега тога, а то је да нема ништа важније у животу, него одазвати се на Божији позив и отворити своје срце да Господ наш Исус Христос нађе мјесто у њему. А Он тако хоће. Он куца на вратима наших срца, а наше је само да га отворимо“-закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Митрополит Јоаникије вјернима се архипастрском бесједом обратио по отпусту.
Говорећи о данашњем празнику светих праотаца- Материце, другој недељи прије празника Христовог рођења, истакао је да је Христос дошао у овај свијет да као свјетлост обасја сваког човјека, да су празнични дани испуњени духовним очекивањима и да их прате лијепи обичаји.
„Прије свега, то се све чини у славу рођења Христовог, у славу Богомладенца Христа, а они који допуштају да се везују данас мајке, а сљедеће недеље су оци, они се везују у име Онога који је дошао да буде свезан у име нас људи и нашега спасења, да прихвати наше понижење, да би нас својим везама ослободио, јер је он дошао да нас разријеши од узда гријеха, да нам дарује слободу, да нам дарује нови живот и мајка која прихвата да буде везана, она се тиме поистовјећује са Христом и отац који прихвата да буде свезан, он се такође поистовјећује са Христом. Драга браћо и сестре, кроз ове дана Божићњег поста ми се припремамо да у своју душу, у своје срце смјестимо богомладенца Христа, да њиме живимо, да Њиме дижемо, да Њиме творимо добра дјела, да се измирримо једни са другима , да у љубави братској живимо, у љубави Христовој, то је оно за шта се припремамо и још један дивни народни обичај који је код свих хришћана , а то је да се сви измиримо и тражимо једни од других опроштај, да бисмо у миру и љубави дочекали празник и да би нам празник био што љепши и свјетлији“- казао је Његово високопреосвештенство Ахиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Заблагодарио је градоначелнику Подгорице г. Саши Мујовићу, предсједници скупштине глаавног града гђи Јелени Боровинић Бојовић и одборницима градске скупштине који су донијели одлуку да се земљиште које је потребно за изградњу храма у подгоричком насељу Коник додијели Митрополији црногорско-приморској.
Архипастирском граматом одликован је г Горана Делића за уступање простора за потребе православног пастирског савјетодавног центра „Земља живих“.
Приредила Лана Остојић
Фото: Жељко Драшковић и Дарко Радуновић
Видео: Дарко Радуновић
