Његово преосвештенство Епископ новобрдски господин Иларион, викар Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, служио је данас Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, у манастиру Светих жена мироносица у црмничком селу Дупило, те учешће монаштва и вјерног народа, међу којима је била и једна група вјерника са Косова и Метохије, предвођена братијом из манастира Драганац.
Пјевницу је водио господин Жарко Перић, професор појања Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља владика Иларион је казао да је свака нова поука прилика за нови почетак и прилика за мало васкрсење, док не наступи оно коначно.
„Зато што је ова света литургија, света служба — наговештај пуноће Царства Небеског заједно са судом Божијим, заједно са предстајањем нашим, а и ово стајање пред Олтаром Божијим јесте слика оног општег васкрсења како ће устати сви у последњи дан. Ето и ми пробудисмо се из сна који је био сан одмора, устали смо из својих падова, из својих посуновраћености, из својих промашаја, из дремежа, из немара, дођосмо овде само ради једнога, да бисмо предстајали пред живим Богом. Свако у складу са својим могућностима и према својој вери. А ево дођосмо и да се научимо, зато што се хранимо и знањем, Бог нас поучава, Бог нас учи као у школи, ето дођосмо у школу спасења и да чујемо како треба да се молимо.“
Скренувши пажњу на примјер жене Хананејке, која се расправљала са Богом, владика је казао да се човјек може расправљати са оним са ким има слободу, па се, како је рекао, понекад из те нарушене заједнице каже и понека болна ријеч.
„Зато што жели да се успостави онај склад и пуноћа, и радост заједнице, тако се дешава и у кућама, па се некад неко осмели да каже своме оцу неку реч, или мајци, или своме брату, и највише се препиреш са онима које највише волиш. А људи траже најчешће изговор зашто са неким не би имао никаквих проблема, како да избегнеш било какве проблеме са неким; ми тако и живимо, немамо проблема, али немамо ни радости једни са другима, јер праве радости не бива без искушења.“
Владика је поучио да наш однос са Богом треба да буде жив и да на примјеру ове јеванђелске приче треба да научимо како треба да се молимо Богу.
„Богу нису потребне мумије, што је говорио блажене успомене владика Атанасије, и неко ко ће да буде укочен због преизобиља правила. Правила су ту као помоћно средство, као путокази који морају да се испуњавају, али нису сврха сама себи. Сва правила постоје да би једног тренутка могао да заборавиш на сва правила и да се препустиш живоме Богу, јер ако будеш са правилима изашао пред Бога, увек си осуђен. Увек нас закон осуђује, а ми треба да уђемо у овај простор који је изнад закона. Запамтите ову поуку: жена незнабошкиња из тих крајева, кажу Хананејка, видела Господа Христа и осетила слободу. Осетила да са Њим може да прича као са својим рођаком, као са својим братом, а зато је, уосталом, и Бог дошао — да бисмо ми тако са Њим разговарали.“
Викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, Епископ новобрдски г. Иларион, подсјетио је на крају бесједе и на живот Свете мученице Лукије, чији је спомен наша Света Црква данас прославила, а која је претрпјела страшна мучења и понижења Христа ради.
„Пострадала је, посечена у Сиракузи почетком 4. века, и није случајно да је баш то искуство таквих људи и жена, и младића, и девојака, и деце, остало као темељ око кога се ми окупљамо. Зато се и уграђују мошти мученика у сваку часну трпезу и не може да се служи без присуства мученика света литургија. Зато што је то искуство, тај благослов, та слобода, то васкрсење пре васкрсења које су они доживели, будући у страшним мукама везани за живога Бога, то је остало као лек вечности, то је остало као квасац из кога је Црква расла“, закључио је владика.
Након заамвоне молитве благосиљани су колач и жито, поводом имендана мати Лукије.
По завршетку литургијског сабрања заједничарење је настављено за трпезом љубави, уз родољубиве пјесме младог хармоникаша Николе Стојковића из села Партеш код Гњилана.
О. Б.
Фото: Христина Пламенац
