Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је са свештенством, данас, на празник Светог Спиридона Тримитунтског Чудотворца, Свету архијерејску литургију у истоименом храму у Ђеновићима, поводом храмовне славе.
Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић се вјернима обратио након Јеванђелског одјељка.
Нагласио је значај светитеља Божијих који су свјетионици наше вјере и путокази нама хришћанима како треба да живимо и навео да ми често не размишљамо зашто сваке недеље, свакога празника и заправо,свакодневно служимо Богу, али да је то Црква премудро устројила.
„Све то што је Бог дао преко своје Цркве која је премудро установила, дато нам је да се освећује вријеме у коме ми живимо, јер сви ми живимо у једном одређеном времену онолико колико нам је Бог дао, а то наше вријеме ми треба да испунимо добрим дјелима, да испунимо нечим што је добро и благословено. А када видимо и када бисмо сумирали шта човјек чини у једноме времену његовога живота које му је Бог дао, углавном то би се свело на једну реченицу да се ми боримо против смрти. Желимо да је одложимо на сваки начин. Желимо да заборавимо на њу. И онда, човјек у свој живот уноси неке радости, неке свечаности, неке догађаје, све да би одложио сјећање и мисао на смрт, а Црква Божија нам је управо дала ове дивне празнике и ове дивне догађаје да би њима освећивали своје вријеме. А то вријеме које нам је Бог дао да ми овдје проживимо треба управо да искористимо и да то освећење времена и наше учествовање у празницима не буде само нека комеморација на неке догађаје. Ево, сада имамо Рождество Христово које се десило прије 2.000 и кусур година, па имамо Светога Спиридона, ево 1.700 година од његовог учешћа на Првом васељенском сабору, није то сјећање на нешто што је било него нешто што је увијек живо и присутно на Светој литургији. За то се Света литургија служи, јер она је оприсутњење свега онога најсветијег и свега онога што је бивало, што јесте и што ће бити.
Када служимо Свету литургију у Светој литургији је све присутно сам Бог, Пресвета Тројица, Мајка Божија, сви свети- сви они који су живјели прије нас и ми који живимо овдје у овоме времену. Зато то наше учешће у освећивању времена се тиче и нас јер кроз то, ми освећујемо и своје животе. Управо тако и Свети Спиридон, учествујући у свим тим догађајима, освећивао је свој живот и онда он када се сјећао смрти, није је се плашио, јер у центру нашег живота је васкрсли Христос. Центар православне теологије је васкрсење Христово. Центар нашега богослужења и свих празника је васкрсење Христово, јер је Он онај који је побиједио смрт и тиме освештао вријеме, а тиме освећује и нас и наше животе, ако ми хоћемо да узмемо учешћа у томе освештаном времену и да то пренесемо у свој живот. Зато смо ми призвани и зато ми славимо празнике. Зато нам је Бог дао оволико лијепих светковина. Да ове наше светковине имају смисла, а видите, они који не вјерују у Бога, који одлажу и који не желе да се сјете смрти и они имају потребу да имају своје светковине- маскембале, пирове, догађаје, игранке…јер природно је да човејк мора да празнује, јер човјек је призван на празновање, али на празновање Бога, на празновање истине , на празновање светитеља Божијих који су Богу угодили да би онда кроз то освећено вријеме осветили своје животе и ми се припремали када учествујемо у тим великим празницима.
Ево, сада је Божићни пост. Видите како је то Црква премудро уредила да ми се припремамо за Рождество Христово светим постом, па у посту падају многи светитељи као што је Свети Спиридон, па се на неки начин и за Светог Спиридона припремамо и узимамо живо учешће у припреми да се сретнемо са Христом и само онај ко је постио читав пост , ко се исповиједио, ко се покајао и ко се спремио, онда његово срце постаје Витлејемска пећина гдје ће Богомладенац Христос да се роди. Зато је Господ дошао. Да освешта људско срце.- навео је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, благословио данашње сабрање и честитао празник.
Након литије око цркве и освешења славског колача вјернима је бесједио Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије.
Поучавајући о житију Светог Спиридона Тримитунтскога Чудотворца, Митрополит је казао да се на овом светитељу испунила ријеч Христова: Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима.
„Свети Спиридон, живећи јеванђелским начином живота, служећи Господу, служећи својој светој Цркви, испунивши се Божијом милошћу и Божијом љубављу, благодаћу Духа Светога, он је засијао својим врлинама. Прије свега својом дубоком вјером, побожношћу, а онда и Божијом мудрошћу и милосрђем и храброшћу и добротом и свим осталим врлинама и добрим дјелима и то је управо та свјетлост Божија којом се он испунио. Свјетлост која не залази, јер заиста Божија сила и Божија милост и Божија свјетлост настањују се у душама и у срцима оних који Бога љубе, који Цркву љубе и воле и ближње своје воле и помажу и брину се о њима. Показују љубав према њима. То нам је потребније и од овога Сунца које нас грије, јер иако Сунце даје живот, даје овај земаљски живот који је привремен, а Божија свјетлост и Божија милост које сијају од лица Божијег и од лица светих Божијих угодника и које се настањују у душама вјерних, она даје живот вјечни. То је она свјетлост која не пролази у којој Свети Спиридон Чудотворац непрестано пребива. То је слава Божија која је њега испунила због његове љубави и због његовога служења Христу Господу и Цркви Његовој, а нарочито због тога што се бринуо о сиромашнима, о онима којима је милост и помоћ Божија потребна.
Чинио је велика чудеса у вријеме свога земаљскога живота, показао се као велики заштитник свете вјере православне, био испуњен силом Божије истине и правде и љубави, па је могао оповргавати и разобличавати јереси које су тада угрожавале Цркву Божију, нарочито безбожна Аријева-врло опасна Аријева јерес која је била велика опасност за Цркву Божију. Али, Свети Спиридон и Свети Николај и оци Првога васељенског сабора су прије свега вјером, а онда и Божијом мудрошћу разобличили ту јерес и међу оцима Првог васељенског сабора увијек се прво помињу Свети Николај и Свети отац наш Спиридон. Иако нијесу били учени теолози, по свој прилици ни један ни други, али су били људи пуни вјере, пуни благодати Духа Светога и научени од Бога. Нису имали ту књишку мудрост као неки други свети оци на Првом васељенском сабору, али су били велики ауторитети због својих врлина и због своје вјере и због својих многих чудеса и добрих дјела и они су дали снагу оцима Првог васељенског сабора да се боре до краја за чистоту свете вјере православне. Као што рекосмо, засијао је својим чудесима у вријеме свога земаљскога живота, али га је Бог удостојио да та чудеса чини још више кад је отишао у наручје Божије и стао пред престо Божији и обукао се у силу са висине и помаже својој Цркви из онога свијета, чинећи многа чудеса, јављајући се Цркви својој и многим онима који га призивају, нарочито онима који су у опасности, да их избави из свих невоља и искушења и од многих болести и тешкоћа и да их извуче и спаси од опасности-бесједио је Митрополит Јоаникије.
Високопреосвећени владика је навео да се Светом Спиридону, као и Светом Василију моле многи широм православне, али и цијеле хришћанске васељене тражећи утјеху и исцјељење.
Подсјетио је да наш народ има још један посебан разлог да посјећује Крф гдје су мошти Светог Спиридона, јер је тамо и Плава гробница, те да је о том страдању српског народа потресно, тужно, али и узвишено писао Милутин Бојић у својој истоименој пјесми.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије свима је честитао данашњи празник пожеливши здравље, радост и многа и блага љета.
Лана Остојић
Фото: Жељко Драшковић
