На недјељни дан, када прослављамо Детињце, служена је Света литурија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци хора Свети Сава, под руководством хоровође Снежане Поповић, дипл. теолога.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ прота Радовић:
„Браћо и сестре, чули смо данашње Јеванђеље о десет губавих људи који су дошли до Господа нашега Исуса Христа у оном тренутку када је Он пролазио између Галилеје и Самарије, проповједајући своје учење. Губави људи били су одбачени од тадашње заједнице и прогнани у каменита и пуста мјеста. Нису смјели да се сусрећу са другима, јер, као што знамо из историје, губа је била веома тешка и лако преносива болест са страшним последицама. Тијело је давало ужасан смрад, јер је човјек полако трулио жив, ходајући. Зато су, ако би срели здраве људе, морали да вичу на сав глас: Нечисти, нечисти, и да носе звоно око свога врата, како би здрави, чувши звоно и њихов глас, на вријеме побјегли да се не би заразили.
Губа је била веома присутна у старо вријеме и много чешћа него данас. Тако видимо да они чекају Господа, јер су сигурно чули за тог чудесног Учитеља, Васкрситеља и Исцјелитеља који се појавио јеврејском народу. Када су чули да ће проћи тим путем, издалека су викали, јер нису смјели да Му приђу:Исусе, Учитељу, помилуј нас! И Господ се одмах сажали на њих, знајући њихову гријеховност и видјећи њихово страдање. И каже им: Идите и покажите се свештеницима, односно идите у Цркву, да Црква посвједочи да сте оздравили.
И они, кренувши и послушавши Његове ријечи, на путу оздравише. Видјеше да им је кожа поново постала чиста, гнојне ране се затворише и врати им се здравље — што је до тада било готово незамисливо, јер се ретко ко од губе исцјељивао. Само захваљујући својој вјери и вјери у Христову ријеч, они оздравише. Али у том тренутку видимо да се само један од њих, видјевши шта му се догодило, из велике благодарности вратио Господу. Иако Га још није у потпуности познавао, повјеровао Му је. Вратио се, славећи Бога из свега гласа, пао пред Његове ноге и захвалио Му од свег срца. А тај човјек беше Самарјанин, иноплеменик. Господ тада каже: Зар се не исцјелише десеторица? Гдје су деветорица? Само се овај туђинац вратио да узнесе благодарност Богу. И Господ му рече: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.
Браћо и сестре, видимо да је вјера темељ нашег живота и суштина хришћанског живљења. Вјера у то да је Господ Исус Христос Богочовјек, Спаситељ, Творац и Промислитељ цијелога свијета, и да је дошао управо зато да нас спасе од гријеха, смрти и ђавола.
У овој причи видимо да је само овај Самарјанин, поред тјелесног здравља, добио и духовно здравље — спасење душе. Порука данашњег Јеванђеља јесте да, када оздравимо тјелесно и духовно, треба да се вратимо Богу у Цркви. И данас Господ шаље духовно болесне свештеницима, да над њима читају молитве, да се исповједају.
Сви смо ми, браћо и сестре, на неки начин духовно губави. И зато долазимо у Цркву, изван које нема спасења. Спасење се и данас савршава једино вјером и једино у Цркви.
Видимо да се код оне деветорице, када су тјелесно оздравили, вјера охладила и да су се вратили старом, грешном животу, све док их поново не снађе нека невоља. Јер тјелесне болести су често последица духовних и душевних болести.
И данас многи људи долазе у Цркву само када им нешто треба: када су болесни, у свађи, без посла или новца. А када то добију, одлазе и не заблагодаре Богу, већ се враћају грешном начину живота, који поново води у болест и страдање. Онда почињу да ропћу на Бога, не схватајући да се својим животом сами удаљавају од Њега. Бог није крив за зло које нас снађе. Он је апсолутна љубав и сваког тренутка чека да Му се вратимо.
Зато је порука данашњег Јеванђеља да се угледамо на овог Самарјанина: када примимо добро од Бога, да се вратимо у Цркву, да славимо и благодаримо Богу на сав глас.
Браћо и сестре, изван Цркве нема спасења. Вјера је почетак, вјера је пут и вјера је живот у Христу, кроз Свете тајне, у заједници са Господом, кога треба непрестано славити.Боже дај. Амин!“
Потом су они који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили Светој чаши.
Заједничарење је настављено у Светогеоријевском дому, уз пригодно послужење, и празнични програм који су препремила дјеца, полазници Школе вјеронауке Свети Ђорђе, коју води протиница Надица Радовић, при овом древном храму.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
