На празник када наша Света црква прославља Светог Николаја архиепископа Мирликијског – Никољдан, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина храма.
Проти Николи саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић и Игор Балабан, јереј Константин Дојић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Сабранима се празничном бесједом обратио о. Никола Пејовић који је Светог Николе Мирликијског описао као једног од највећих, најслављенијих и најпознатијих стубова Православне цркве.
Подсјетивши на Христову заповјест: Будите свети као што је свет Отац ваш Небески, прота је истакао да је циљ хришћанског живота светост и жива заједница са Богом и са светима Његовим. Прослава светитеља, представља прослављање Господа Бога, који је једини истински свети и који посвећује и просветљује свакога ко долази на овај свијет.
У наставку о. Никола је поучио сабране да када прослављамо крсну славу, треба да имамо на уму да прије свега прослављамо име Божије, будући да без Бога не би било ни светитеља. У тој синтези, поштујући светитеље и прослављајући Бога, откривамо прави смисао нашег постојања.
Живот којим живимо у свакодневици, истакао је прота, пролази често у бригама и стварима које суштински растачу наше биће, а у тренуцима када спознајемо нашу пролазност и смртност, открива се оно што је најважније, а то је оно шта смо сабрали у својој духовној ризници — шта смо дали Богу и чиме смо се од Њега поучили у смислу како треба живјети и како смо живјели животом у слободи која нам је дата.
У даљем обраћању прота Никола је објаснио да хљеб – славска погача коју приносимо светитељу у знак поштовања, представља Христа као Хљеб живота; пшеница симболизује васкрсење и молитву за упокојене на основу Христових ријечи о зрну пшенице које мора пасти у земљу и умријети да би донијело плода, да би васкрснуло; свијећа симболизује свјетлост и постојаност вјере; док је вино повезано са хљебом и вином као храном за живот вјечни, којом се причешћујемо и која представља бескрвну жртву Тијела и Крви Христове којом се сједињујемо са Господом.
На крају обраћања протојереј Никола Пејовић је посебно истакао значај прослављања свог небеског заштитника и крсне славе и очувања вјере православне и православне традиције. Подсјетио је да су наши преци чували ту традицију кроз бројне тешкоће, глад, ратове и патњу и многа искушења, никада не напуштајући православну вјеру, све до времена идеологија социјализма и комунизма. Прота Никола је направио осврт на претходно и садашње вријеме које је обиљежило враћање вјери, истини и животу — што је управо пут који су слиједили Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски и Свети Никола Мирликијски.
„Зато слављење славе и молитве које приносимо за славу, овај принос хљеба, пшенице, ове свијеће, прилог који остављамо, све то има дубљи смисао – да кроз то исповједимо вјеру у Бога. Исповједамо вјеру у Бога као Хљеба живота који је сишао са неба и који нам се дарује и који од нас смртних и пролазних и пропадљивих људи чини своју вјечну сабраћу. Дакле не више робове, него своје истинске синове и који нас је ослободио својим Васкрсењем. То је вјера у Васкрсење. Зато ми то приносимо за славу – Христа као Хљеб живота који је сишао с неба и пшеницу као свједока васкрсења, као молитву за наше упокојене сроднике и као вјеру у Бога који није Бог мртвих, него Бог живих и да они који су уснули, ти наши прецим, да нијесу нестали, нијесу ишчезли, него су и даље заједно са нама у заједници са свима светима“, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
