Спасење душе – једини је смисао свих трудова човекових на земљи. Они који не знају за спасење душе, не знају нити могу знати зашто се труде и муче. Но кад се говори о спасењу, мора се говорити и о Спаситељу. Јер не може бити спасења без Спаситеља. Хиљаде година народи земаљски чекали су Спаситеља с неба, тражили су Спаситеља, говорили или бајали о Њему. Једно је било опште убеђење свих народа, наиме, да спаситељ не може бити обичан човек него Бог. Ми хришћани знамо да се јавио Бог–Спаситељ, и донео спасење душама свих оних који желе спасење. У црквеним песмама стално се на крају чује молитва: „Спаси душе наше“.
Свети Николај Жички: Азбука истине – С
Извор: Светосавље
