У повратничком селу Кош у Истоку, где ни црква ни новоизграђени конак и даље немају прикључак за електричну енергију, јуче је уз светлост агрегата и велику веру обележена црквена слава — Ваведење Пресвете Богородице. Упркос тешким условима, у селу у којем данас живи око двадесетак повратника окупило се више од стотину верника, повратника, расељених Кошевчана и људи из околних места
Литургију су служили парох осојански Далибор Којић и Ђорђе Стефановић. По завршетку литургије и Светог причешћа освештан је и конак, изграђен ове године захваљујући донацијама Кошевчана из села, дијаспоре и пријатеља овог места. Иако је објекат потпуно завршен, заједно са црквом, и даље нема прикључак за електричну енергију, па је и ове године агрегат био једини извор осветљења током прославе.
Отац Ђорђе је у својој беседи подсетио да је Свети Сава манастир Хиландар посветио управо празнику Ваведења, сматрајући га „почетком свих празника“.
„Знамо да њени родитељи нису имали деце, у Јевреја је то била велика срамота… али када су већ ушли у позне године, Господ чини чудо и добијају тада Деву, Богородицу Дјеву Марију“, рекао је отац Ђорђе.
Говорећи о уласку Пресвете Богородице у храм, истакао је:
„Када је напунила три године, воде је у храм Јерусалимски и првосвештеник је уводи у Светињу над светињама… Девојчица која је ушла у тај рукотворени храм, она јесте храм самога Богочовека Христа“, додао је он.
Поручио је да је данашњи празник темељ хришћанског спасења.
„Овде можемо само да захвалимо Пресветој Богомајци… ‘Радуј се, невесто неневесна, јер си носила Творца и Спаситеља Васељене’. Нека нас она закрили и да нам снагу да опстанемо на овој светој косовској и метохијској земљи“, нагласио је отац Ђорђе Стефановић.
Божо Обрадовић: У овој цркви крштена четрдесет четири села
Међу данашњим присутнима био је и Божо Обрадовић, рођени Кошевчанин, чија је кућа, некада подигнута на брду изнад села, данас порушена. Показујући руком према месту где је одрастао, казао је да му је данашњи дан посебно емотиван.
„Срећна црквена слава, Ваведење Пресвете Богородице свим парохијанима кошевачке цркве. Четрдесет и четири села Северне Метохије овде се крстило и венчало… овде се српски народ окупљао за светог Илију“, рекао је Обрадовић.
Говорећи о идентитету Метохијаца, додао је:
„Данас кад моје земљаке сретнем у Београду, по гласу их препознајем. Кажу да су са Косова, ја им кажем — одакле? Кажу Пећ. Ја кажем — па нисте ви са Косова, ви сте из Метохије. Ми смо Метохијци“, нагласио је он.
О значају обнове црквеног дома истакао је.
„Кошевчани су одувек били најорганизованије и најшколованије село у Северној Метохији. Акцијама смо прикупили средства да се овај дом подигне… Радујем се што је данас много младих дошло у Кош. Нама требају млади људи да се врате“, рекао је Обрадовић.
Јован Поповић: Традиција колача иде с колена на колено
Домаћин овогодишње славе био је Јован Поповић, који каже да му је част да после тешких времена село поново окупља народ.
„Драго нам је пуно… после ових ситуација што се одигравало, поново се окупљамо око своје светиње. Ову зграду смо подигли нову и драго ми је што се доста народа окупило“, рекао је Поповић.
Он је ове године преузео славски колач, а следеће године домаћин ће бити његов наследник.
„Сваке године то узимамо с колена на колено. Од малих ногу се сећам свих тих традиција… данас нас је мало мање, али хвала Богу има нас доста“, казао је он.
Данијела Поповић из Италије: Људи једва чекају да дођу у село
Једна од најзаслужнијих за организовање повратничких окупљања и обнове цркве и конака је Данијела Поповић, Кошевчанка која данас живи у Италији.
„Није само захваљујући мени, али била је моја идеја… све моје комшије су ме подржале и сви имамо исту жељу — да наше село опстане. Обновили смо цркву, саградили нови црквени дом, и поручујем свима да следе наш пример“, казала је Данијела.
Истиче да повратак, макар привремени, није стао.
„Већ две године долазимо у великом броју 2. августа, јер је то сабор нашег села. Људи имају велику жељу да дођу овде и једва чекају да се то понови“, рекла је она.
Долажећи до цркве у Кошу, пролазили смо путем који је блатњав и без асфалта, а на путу од Гораждевца кроз многа места видели смо да су до већине кућа, па и до самог кућног прага, улице и стазе асфалтиране.
Извор: Радио Гораждевац
