Дочекујући почетак поста који нас ненаметљиво уводи у тајну рођења Христовог, отворимо двери сопственог срца за све оне од којих су нас одовојили време, обавезе и разноразни животни путеви и странпутице како бисмо бар мало застали, осврнули се иза себе и око себе да бисмо угледали лик Христов у себи и ближњима.
Тешко је, чини се, у времену које нас немилосрдно гази усправити очи к небу, застати и помолити се, ослушнути вапај оних који пате и постати раме за плакање и рука која даје онима којима треба, јер дани у којима трајемо воде нас, све заједно, у једну другу изопачену стварност у којој је човек човеку вук.
Христос нам, у Јеванђељу по Матеју, поручује: „Ево, ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Зато будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ (Мт 10, 16). Будимо мудри да бисмо спознали замке у које нас увлачи свет који је обојен ратовима, похлепом и гордошћу, али у својој дечјој безазлености сачувајмо љубав према Богу и сведочимо је у односу са ближњима.
Пост је најмање уздржавање од мрсне хране, а његова суштина огледа се у жељи и способности сваког од нас да постане бољи и Богу ближи него што је до јуче био. Пост је пут поплочан трудом и украшен љубављу, без које овај свет није ништа друго до тамница наших дарова.
Рођени смо да волимо, да будемо вољени, да дајемо и да примамо, али и да се кроз дела милосрђа и братске љубави приближимо једни другима; да се потрудимо, као истинска браћа, да измирени са собом и са онима око себе кренемо у сусрет Ономе који се ради нас и ради нашег спасења оваплотио и постао човек, да бисмо Њиме васкрснули у последњи дан.
Руке Христове за нас су увек широм раширене, Господ нас чека као отац блудног сина, да се покајемо и кренемо Му у сусрет и загрљај који не мења само живот појединца већ читав свет. У том загрљају почива наше спасење, наш прелазак из времена у вечност, из зла овог света у
вечно добро Вишњег Јерусалима.
Време још увек стоји пред нама, а пост отвара двери покајања. И зато искористимо четрдесет дана да се истински покајемо, да замолимо за опрост оне које смо можда повредили или разочарали, али и да обиђемо оне који су остављени и сами, да помогнемо онима којима ће наша помоћ бити драгоцена, као и да се обнове нарушени породични односи.
Ако не знамо којим путем требамо ићи, важно је препознати знакове поред пута, а томе нас учи Јеванђеље. Зато се изнова вратимо његовим спасоносним истинама, да бисмо Богомладенца Христа дочекали као Онога чија је жртвена љубав једини спас за човека и човечанство.
Не чекајмо да се промене људи и околности. Мењајмо себе и тиме ћемо испунити оно што Господ од нас очекује.
Желећи свима срећне, плодоносне и благословене дане Божићног поста, братски, синовски и очински поздрављам сву браћу и сестре у Христу Господу из древног манастира Рмња, у којем столује љубав Светог оца Николаја, нашег небеског заштитника и покровитеља.
Ваш молитвеник пред Господом,
Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије
Извор: СПЦ
