Данас, 19. новембра 2025. љета Господњег, навршило се 10 година од блаженог уснућа мати Февроније (Божић) – игуманије Пећке патријаршије, која је скоро шест деценија на том светом мјесту свједочила Христа распетог и васкрслог, трпељиво носећи на својим плећима све оно кроз шта је, у другој половини 20. и почетком 21. вијека, пролазила ова светиња дјелећи судбину и страдање нашег народа и свете косовско-метохијске земље.
Говорећи о мати Февронији, блаженопочивши Митрополит Амфилохије је истицао да је она сав свој живот посветила Христу Господу: “Ходила је као богомољка за Светим владиком Николајем, замонашила се и бринула о Светом Арсенију Брадваревићу Митропилиту црногорском, током његовог кућног притвора у манастиру Озрен. 1957. године је послата у Пећку патријаршију, која је сачувана захваљујући њој и сестринству.”
Миторополит је говорио да је мати игуманија своју вјеру нарочито показала 1999. године када је дошло ново нацифашистичко зло на КиМ, током којег је наш народ доживио најстрашније страдање и прогон са вјековних огњишта, а 150 храмова оскрнављено и порушено. Благодарећи останку мати и сестринства, хиљаде наших страдалника и мученика је прошло и уточиште нашло у Пећкој патријаршији. Током погрома 2004. године на КиМ, упркос упозорењима Кфора и захтјева да мати са сестрама напусти Патријаршију, јер не могу да им гарантују безбједност, мати Февронија је рекла да је њен живот и гроб у Патријаршији и ту је и остала до упокојења. Задивљен њеном храброшћу, италијански генерал је помогао да се заштити ова светиња Божија.
„Права наследница Свете Февроније, подвижница и исповиједница Цркве Божије, и увјерен сам да ће је наша Црква и званично прибројати лику светих, тако да и ове наше данашње Февроније, имају на кога да се угледају“, говорио је блаженог спомена Митрополит Амфилохије, истичући да је мати Февронија Пећка једна од најдивнијих невјеста Христових у нашем роду у овом злом и смутном вијеку и времену.
Права мајка и утјеха
„Мати Февронија је свој овоземаљски живот провела скромно и побожно, била је права мајка и утјеха како сестринству Пећке патријаршије, тако и свима којима је требала помоћ. Сјећамо се мати игуманије и држимо се свих правила која нам је оставила. Захвалне смо јој на свему и остајемо њена вјерна чада. Хвала Богу, боримо се, остајемо и опстајемо да се не постиди ни мати игуманија, ни све наше упокојене сестре овдје.“ Овим ријечима је мати Харитина, игуманија ставропигијалне лавре Пећке, са слушаоцима Радио Светигоре прије пар година подијелила успомене на своју претходницу, блаженопочившу мати Февронију, која је важила за источник православља на страдалном Косову и Метохији.
Мати Харитина је тада казала да је сестринство ове свете обитељи свакодневно помиње и моли се за њену душу, иако вјерују да је она већ спашена с обзиром на њен живот.
Говорећи о животу мати Февроније, игуманија свештене лавре Пећке каже да се она била честита, побожна, даноноћно се молила, тако да се слободно може рећи да се њена побожност одвајала од свих других монахиња.
“Живећи с њом стекли смо доста искуства и скромности, што нас је одржало током ових тешких година на КиМ, а и не желимо другачије да се понашамо”, поручила је мати Харитина и додала да је монашки пут мати Февроније јако дуг.
Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару, за вријеме Владике Николаја, гдје је провела 12 година, од 1940. до 1952. године, а послије тога била је и у другим манастирима. Када се угасило мушко монаштво, 6. априла 1957. године прешла је у Пећку патријаршију. Успостављање женског манастира, како каже мати Харитина, наишло је на противљење становништва Пећи и околине.
“Али живећи овдје и показујући велику скромност и духовност, народ је прихватио и поштовао мати Февронију са сестринством”, наставља своје сјећање мати и истиче да је то поштовање народа присутно до дана данашњег, као и жеља да увијек буду са сестрама и помажу за све што је потребно.
Мати Харитина је упознала блаженопочившу мати Февронију када је са љубављу примила у ову светињу. Поред многих послушања, била је уз мати у многим приликама кад је требало, али, истиче, није се тиме издвајала од других сестара.
Мати Февронија је са сестринством прошла сва искушења кроз која је прошао и наш народ на КиМ, поготово у току и послије ратних дешавања: “Било је много тешко, и 1999, и послије 2004. године… било је муке и невоље, али молили смо се Мајци Божијој, Светим патријарсима и архиепископима у овој светињи, да нас сачувају. Мати игуманија је казала да не желимо одавде да идемо, да се селимо, што су све сестре и прихватиле. И заједнички смо остале све до њене смрти, ако Бог да и даље остајемо у овој светињи.”
И у својој болести, мати Февронија се није предавала, пуно се молила и трудила да све буде у реду: “Често бих је затицала и послије поноћи да чита Псалатир, Јеванђеље, житија…па јој кажем: Мати, молим вас лезите, одморите се, не можете да издржите тако. Она би одговарала да мора да се потруди и моли за све нас, да нас Господ заштити од свега што се овдје дешава и да нам помогне. Имала је велику вјеру и љубав према Цркви, сестрама, народу, овој светињи… и била је упорна да се не иселимо, па ако треба и да пострадамо.”
Своје сјећање мати Харитина је завршила ријечима да нема потребе да она много говори о животу мати Февроније, јер је она својим животом све казала, а да сестре Пећке патријаршије остају вјерне њеном животу и љубави којом их је окупила и сачувала.
Воштаница мати Февронији
Поводом десетогодишњице упокојења знамените мати Февроније (Божић), подсјећамо и на емисију Радио Светигоре, Косметска кандила: Воштаница мати Февронији, емитовану 2020. године, која је била посвећена управо овом кандилу вјере Српске православне цркве на распетом Косову – мати Февронији.
***
Мати Февроније је рођена 29. септембра 1921. године као Петра Божић у селу Сандићи код Брчког. Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару. Ту је провела 12 година, од 1940. до 1952. године. Тада прелази у манастир Тавну, гдје остаје до 1956. године. Након тога бива премештана у још неколико манастира, да би 6. априла 1957. године прешла у манастир Пећка патријаршија. Тада је у њему боравило свега четворо људи — отац Серафим са једним богословом и двије монахиње.
За њено вријеме и њеним залагањем урађено је много за манастир: црква је обновљена и препокривена оловом, у манастирској порти су откопани многи темељи средњовјековних конака, направљена је звонара, подигнут је нови конак…
У ноћи 16. марта 1981. године када је избио пожар на крову конака из 15. вијека,, спасавајући од ватре древне реликвије, мати је остала заробљена у манастирској ризници. Врата су била затрпана, на прозорима су биле гвоздене решетке, а плафон је пријетио да падне сваког тренутка, а мати Февронија је упорно сакупљала иконе и крстове у филиграну, рукописне књиге и остале драгоцјености. Спасена је тако што је монах Дамаскин успио да ишчупа решетке са прозора.
Присуствовала је чину устоличења 43, 44. и 45. патријарха Српске православне цркве – Германа, Павла и Иринеја и била свједок свега што је задесило Пећку патријаршију и Косово и Метохију у другој половини 20. и почетком 21. вијека.
Преставила се у Господу 19. новембра 2015. године.
Приредила: Весна Девић
