Удружење књижевника Црне Горе синоћ је у част Његошевог дана одржало пјесничко вече у Подгорици, у Манастиру Свети Симеон Мироточиви на Немањин-граду, посвећено Петру Другом Петровићу Његошу, “Ах, дивна поезија искра таинствена – Пјесничке посвете Његошу”.
О стваралачком опусу Ловћенског Тајновица, врховног пјесника, филозофа и владике, који је премостио понор вјекова спајајући дух народне пјесме са романтичарским погледом на свијет, уз обликовања снажних ликова и драмских заплета, бесједили су потпредсједници УКЦГ Перивоје Поповић и Милица Краљ, уредница Трибине “Ријеч”, након чега су присутни пјесници говорили стихове о непревазиђеном великану наше књижевности.
Поповић је своју надахнуту бесједу о Његошу започео наводећи чувену епизоду када је 1833. године у Санкт Петерсбургу, након чина рукоположења, Његошу пришао руски цар Николај Први рекавши да је Владика Раде растом чак виши и од руског цара, а он одговорио: “Од руског цара виши је самог Бог!”. Говорећи о животном и стваралачком путу Његоша, Поповић је подсјетио и на рушење Његошеве Цркве 1916. године од стране аустријских окупатора, о њеној обнови 1925. године, о гранатирању Капеле од стране италијанских окупатора почетком Другог свјетског рата, затим о рушењу 1972. године и изградњи Маузолеја.
Милица Краљ је у свом опсежном реферату о лику и дјелу Ловћенског Тајновица из више углова освијетлила његово мјесто у историји и књижевности Црне Горе рекавши, између осталог, и сљедеће:
“УКЦГ данас обележава један од најсуштинскијих датума свога бивања – Његошев дан, дан поете и владике, владике и мислиоца, мислиоца и владара, а надасве – песника, чије је само име Његош својеврсни и свезначењски именитељ – оне “тварце што је земља вара”, односно планете, која у песничком свеобухватном има само једно јединствено име – Његош! Дакле: песничка планета Његош! Памтећи и обележавајући најзначајније датуме из националне књижевности и националне културе – ми, песници, стиховима које усмеравамо према песмотворним траговима највећих, светих и чудотворних песника, уз осећање самосвести и самоспознања – чувамо и свете спомене на величанствене претходнике. Несумњиво, један од највећих песника и јесте Његош – чији дан рођења, 13. новембар (1813) обележавамо вечерас. (…) Желим да подсетим да смо ми, чланови УКЦГ, односно Трибине “Ријеч” УКЦГ, још пре више од две деценије предлагали да се слави Његошев дан као државни празник… И да је ту нашу намеру свесрдно и свесвојски подржао и сам наш заштитник, Митрополит Амфилохије. (…) Вазда жива казивања о Његошу, o поимању Његоша и његовог песништва јесте непобитна чињеница да се сваки његов стих може сматрати готовом песмом, односно стихом који у океану нанизаних стихова твори Књигу над књигама низом увирних концентричних стихова.“
Након бесједе потпредсједнице УКЦГ, своје стихове и надахнуте осврте, посвећене великом пјеснику, владици и владару, надахнуто су говорили: Перивоје Поповић, Милица Краљ, Драган Копривица, Драгољуб Пејовић, Савка Парађина, Радомир Милић, Маја Николић, Игор Влаховић, Милисав Поповић, Славица Дедић, Миљан Николић, Ненад Скробановић, Тамара Пилетић, Срђан Лековић, Наталија Новаковић, Крсто Пејовић, Божо Вучић, Павле Бандовић, Дарко Булић, Мишка Иковић и Анђелина Јокић.
Извор: ИН4С
