У оквиру манифестације ”Дани Његошеви”, вечерас jе у Његошевој свечаној сали на Цетињу, представљано српско-француско издање „Луча микрокозма“ – La lumiere microcosme, о којем су говорили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и г. Борис Лазић, преводилац „Луче микрокозма“ на француски језик.
Пожељевши срећне и благословене Његошеве дане у Црној Гори и долазећи празник Светога Петра II Ловћанског Тајновидца, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је 180. годишњица од објављивања Луче, тема која нас заокупља те да можемо мислити какав је за српску књижевност и за српску поезију тек био догађај објављивање Луче микрокозма, која је Његошу, од свих његових књижевних остварења, била најмилије дјело. Митрополит је истакао да је Његош сам доста рекао о својој поетици, дао скоро све елементе, па када бисмо се мало потрудили могли би доста тога рећи о њој управо из самих његових дјела, а нарочито из Луче микрокозма:
„А он и пред сам крај свога живота у писму Франклу, свом пријатељу, говори о томе како се цио живот занимао за поезију и како ни до пред крај живота, није баш прозрео потпуно у њену тајну, али је много о њој рекао. У Лучи просто не можемо никако да заобиђемо неколико његових стихова о поетском стварању: Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св’јетла руководитељ му, дијалект му величество творца. За Петра Дргог Петровића Његоша, митрополита и владара Црне Горе и највећег пјесника српског језика, поезија је дар од Бога. Бог је као творац првоврховни поета, Он се стварајући и одржавајући видљиве и невидљиве свјетове занима творитељном поезијом. Ово поимање божанске поезије, Његош темељи на грчкој ријечи ποίησης, што значи стварање, поезија. Човјекова боголикост о Његошу највише се пројављује кроз стварање, човјек је по Његошу творац мали најближи Божеству. Он може стварати у идејам’ високолетећим, као што Бог ствара на дјелу звијезде, планете, галаксије. Са оваквим схватањем поезије као дара од Бога и и свештеног званија, Његош је приступио писању свог религиозно-филозофског спјева Луча микрокозма. Под небеским влијанијем и руководством божанствене луче, пјесников дух се уздиже до царства свјетова у опширно светилиште бића. Удостојава се видјети престол миросијатеља те у свјетлост биће окупао.“
Његош у шестом пјевању Луче, подсјећа Владика, описује последице првородног гријеха и страхоте човјековог привременог заточења на земљи. У складу са библијским учењем пјева о оваплоћењу Сина Божијег, који својом појавом и дјелом уништава смрт и спасава род људски. Његова кратка химна Сунцу правде, са којом он завршава Лучу микрокозма, има не само христолошки, него и антрополошки карактер.
„Све тајне неба и земље, па и највећу тајну човјека и његове судбине, разријешио је кроз Христа кога као хришћански мислилац и владика достојно прославља: небо твојом хвалом одјекује, земља слави свога спаситеља! Многи тумачи Његошевог дјела писали су мање или више оправдано о различитим утицајима на ово Његошево дјело, од гностицизма и Милтоновог Изгубљеног раја до манихејског дуализма и кабале. Колико год је Његош био под различитим утицајима, што није спорно, његова Луча је несумњиво оригинално дјело настало из аутентичног пјесничког надахнућа и мистичког опита Божанске свјетлости“, прочитао је Митрополит Јоаникије дио из предговора који је написао за превод „Луче микрокозма“ на француски језик.
Говорећи о природи божанског надахнућа код Његоша. Митрополит је казао да је то просто један феномен на који треба да обратимо пажњу и да је важно да се истакне да Његош теолошку основу тог надахнућа, налази у човјековој боголикости. Он у Лучи можда понајбоље говори о томе када пјева: О свевишњи творче непостижни! У човјека искра беспредјелног ума твога огледа се св’јетла, ка свод један од твоје палате што с’ огледа у пучину нашу. Дан ти свјетлост круне показује, ноћ порфире твоје таинствене, непоњатна чудеса дивотах. Твор ти слаба дјела не постиже, само што се тобом восхићава.
„Тај божански, свијетли, стваралачки ум огледа се у души, у уму човјека и у томе се и састоји човјекова боголикост, али не само у томе него и у томе што се човјек усхићује Божијим ствараштвом, а са друге стране, он говори да свемогућство светом тајном шапти, само души пламена поете. Његош се ту изражава као хришћански мислилац, као православни теолог говори о светотајинском карактеру пјесничког надахнућа. С једне стране човјекова активност што се његов дух усхићава, а с друге стране што свемогућство Божије – Божија милост, Божија љепота и љубав излазе човјеку у сусрет: свемогућство светом тајном шапти, само души пламена поете. Дакле, Његош је потпуно утемељен у библијском, светотачком, православном искуству иако се као пјесник користио пјесничком слободом и сачинио ово јединствено религиозно-филозофско дјело, које нас и данас задивљује и надахњује“, закључио је своје слово Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Потом је одржано пјесничко вече посвећено Његошу, у оквиру којег су своје стихове говорили пјесници: Љубица Рајкић, Гагик Давтјан, Новица Ђурић, Вишња Косовић, Драган Бојовић, Сава Радуловић, Андрија Радуловић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Катарина Капичић и Милица Бакрач.
„Дани Његошеви” су почели данас у Никшићу, када их је свечано отворио предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић. Ову духовно-културну манифестацију, која се одржава петнаести пут заредом, организује Књижевно друштво „Његош“ у сарадњи са ЈУ Захумље, Матицом српском – Друштвом чланова у Црној Гори и Српским покретом „Његош“.
Циљ манифестације ”Његошеви дани” је његовање и ново тумачење Његошевог дјела, те афирмација духовних и културних веза између језика, народа и умјетности.
Весна Девић
