Њихова високопреосвештенства Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије и Митрополит будимљанско-никшићки господин Методије освештали су данас, 28. септембра, новосаграђени храм Светих Сергија и Вакха у селу Ђулићи код Андријевице и у њему служили Свету Литургију.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је у току Свете Литургије миропомазао новокрштеног слугу Божијег Ђорђија.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља, Митрополит будимљанско-никшићки господин Методије је казао да је највећи дар који нам је Бог дао – дар постојања, те да је циљ нашег хришћанског живота да тај дар постојања уведемо у заједницу светих.
”То значи у живот, у заједницу са Богом, кроз Свете Тајне, кроз ову Свету Литургију, а овај храм који је овако диван, овде саграђен и постројен, управо служи за то и то је његов основни смисао и његова суштина. Да у њему, кад улазимо и кад се Богу молимо, остварујемо заједницу са живим Богом и тиме осмишљавамо своје постојање. Све оне дарове које нам је Бог дао и остале таланте, поред постојања, једино их можемо умножити благодаћу Божију. А стицање благодати Божије и његових благодатних енергија је циљ нашега хришћанскога живота, како кажу свети Оци. То нам је основни циљ. А онда кроз тај циљ стицања благодати осмишљавамо и остварујемо наш живот; остварујемо Божије назначење за сваку душу појединачно и за сваког од нас појединачно. ”
Подсјетивши на Господње ријечи да ”ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља, онај ће га сачувати”, Митрополит Методије је рекао да је најважније да нас Господ затекне у заједници са Њим.
”Дакле, иако се трудимо, не треба да се опустимо и да кажемо, већ смо нешто задобили, јер можемо у последњем тренутку све изгубити. Многих је таквих било. А и они који не иду путем Божијем, нек не падају очајање, до последњег тренутка Господ чека.”
Он је додао да је први у Рај ушао разбојник са крста, који се у последњим тренуцима свога живота смирио пред Господом, Његовом истином и правдом, пред Његовом љубави, исповједивши Га ријечима: ”Сјети ме се Господе кад дођеш у Царство Своје”.
”Дакле, то су прве очи које су препознали Бога на Крсту пострамљеног и распетог, под околностима у којима га као Бога нису препознали ни његови најближи ученици који су се разбјежали и нису били под Крстом кад је страдао. Дакле, велика је тајна људскога живота и људскога спасења, никад од тога не треба одустајати, смирено, имајући у виду своје слабости и немоћи, а на првом мјесту Божју љубов, милост и свемоћ да нас може одржати на путу правде и истине и стази ходења за Њим, ка царству Небескоме, тако треба сваки свој тренутак да проходимо. ”
Митрополит Методије је нагласио да је рађање тек улазак у матицу живота, али да ту није све готово.
”Знао је да каже блаженопочивши наш Митрополит Амфилохије: ’Рађање је на вересију, не зна се шта ће после од тога бити‘, па је знао и да приговара и да кори оне који славе рођендане. Црква слави три рођендана: Христов, кад је постао један од нас и ушао у овај свијет, то је Божић; Пресвете Богородице, кроз коју нам је дошло спасење и која је родила Спаситеља Христа, и њен славимо Рођендан, Малу Госпојину; и највећега од жене рођенога, Светог Јована Крститеља, онога који је крстио Христа на ријеци Јордану, кума Христовога и Претечу, и његов рођендан славимо. Сви остали су на вересији.”
Владика је појаснио да је рођење само потребни почетак, али не и довољан услов, већ је потребно живот свој заснивати на ријечима Господњим, учешћем на Светој Литургији у храмовима, а не, како је рекао, на новцу, положају, имању и иметку.
”И управо нам је то Христос у Јеванђељу рекао, ко на томе буде заснивао живот изгубиће га – оно истинско, унутрашње своје биће. Ако цио свијет задобије а души својој науди, односно том дијелу свога бића које је створено за вјечност и за Бога, а створени смо у свој својој свеукупности за Бога, и тјело и душа, ако будемо дакле, заснивали на тим пролазним стварима, изгубићемо живот вјечни. Ако будемо на Христу крајеугавном камену, онда ћемо га задобити и имаћемо живот у Сабору Светих, у заједници свих оних који су од апостола и прије Христа, од пророка и светих Божијих људи, праведника од постања свијета до данас, од Адама спашенога Васкрсењем Христовим, до данас, бити с њима у заједници. Свим нашим најмилијим које смо испратили. Преминути значи прећи на другу страну. Премини је прелаз, дакле, преминути није престајати постојати, него прећи на другу страну. Бићемо, дакле, са свима њима заједно на окупу, само и једино у Христу, ако останемо и у заједници живота са њим”, закључио је Митрополит Методије.
Митрополит Јоаникије: Све што чинимо требало би да има печат љубави Божије и братске љубави на нашим дјелима
На крају Свете службе Божије сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је подсјетио да се покојни брат ктитора ове светиње, која је и саграђена у спомен на братску љубав, звао Срђан, а како име Срђан долази од имена Сергије, онда је одлучено да ова светиња буде посвећена управо Светима Сергију и Вакху. Он је додао да су Свети, по духу браћа, Сергије и Вакх у своје вријеме били људи у великој слави и моћи, али да су све то презрели ради Славе Божије, јер су били хришћани.
”У тим временима бити православни хришћанин значило је следеће: бити увијек спреман да положиш живот свој за Христа Господа, за своју свету вјеру. И они су, наравно, иако су били веома познати људи, као и Свети Георгије, као и Свети Димитрије, презрели славу овога свијета ради славе Божије и пострадали за Христа у давна времена, али њихов спомен је остао да свијетли и свијетли кроз сва времена.”
Митрополит је казао да су многе цркве око Манастира Милешеве и у Херцеговини биле посвећене Светима Сергију и Вакху, благодарећи томе што је Свети Сава у Манастир Милешеву донио дио моштију ових светих угодника Божијих.
Он је додао да се при градњи овога храма размишљало о томе да храм не буде саграђен само у Славу Божију, као и сваки други храм, него и у спомен на братску љубав која је данас све потребнија.
”И ево, подиже се овај свети храм у славу Божију, али има и тај печат братске љубави. И ово нека нам послужи за поуку. Све што чинимо, требало би да има печат љубави Божије и братске љубави на нашим дјелима. Да ништа не чинимо из мржње, из зависти, из пакости или неког злопамћења или нечега другога, него да све чинимо у славу Божију и са братском љубави. Кад се тако нешто чини, та дјела имају велику вриједност, и за наше спасење, али остају и за памћење. Имају вјечну вриједност.”
Митрополит је закључио да иако овај храм није великих димензија, колико год људи се у њему у будућности буде сабирало на светим богослужењима, он ће имати толико ширине и пространства и богатства да све закрили и нахрани Божијом љубављу.
”Нека буде са срећом. Нека овај храм буде за Славу Божију и за спомен братске љубави између Зорана и Срђана. Нека буде за покој Срђанове душе, али и за здравље Зораново и његове породице и његовога потомства и на радост свима нама. Амин Боже, дај”, пожелио је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.
Потом је Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки господин Методије заблагодарио Митрополиту Јоаникију на служби и лијепим ријечима, а ктитора овог светог храма, господина Зорана Ђерковића, одликовао највишим одликовањем Епархије будимљанско-никшићке – медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија првог степена, за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, а нарочито приликом изградње храма Светих Сергија и Вакха у Ђулићима код Андријевице.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
