У недјељу пред Воздвижење Часног и животворног крста Господњег, на празник Рођења Пресвете Богородице у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј Игор Балабан, уз саслужење протојереја Бранка Вујачића и Николе Пејовића, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Поучним словом сабранима се обратио протојереј Игор Балабан, који је истакао да је ово један од ријетких празника када се у црквеном календару слави рођење, будући да се већина светитеља слави углавном на дан њиховог упокојења. Рођење Пресвете Богородице слави се, појаснио је прота, зато што је Њен живот од почетка био испуњен врлином, послушањем, служењем, смирењем и чистотом, а поред рођења Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, Црква слави још и рођење Светог Јована Крститеља.
У даљем обраћању отац Игор је подсјетио да су родитељи Пресвете Богородице, Свети Јоаким и Ана, Њу добили у позним годинама, у тренутку када је то било практично немогуће. Дали су јој име Марија и од малена је посветили Храму у Јерусалиму, гдје се учила побожности и посвећености Богу. Одрасла је у некој врсти школе за дјевојке унутар храма, не слутећи колику ће важну улогу одиграти у историји људског спасења. Млада дјевојка, Марија, била је заручена за старијег човјека — Јосифа, али је потом чудесно зачела по благодати Духа Светога. Кад јој је архангел Гаврило то саопштио била је збуњена, но када јој речено да ће зачеће дјетета бити од Светог Духа, са потпуном преданошћу одговорила је: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој. Управо због тога, како је објаснио о. Игор, Пресвета Богородица се поштује — због њене изузетне врлине и послушности Богу.
Повезујући читање из Јеванђеља о највећој заповјести — да волиш Бога свим својим срцем, свом својој душом и снагом — са примјером Пресвете Богородице, о. Игор је објаснио како је Она својим животом и дјелима живе вјере, савршено испунила ову заповјест. Указао је и на то да је тешко да кроз своја дјела у потпуности искажемо љубав према Богу и ближњима, јер нас огреховљена природа и страсти стално вуку надоље:
„Пресвета Богородица је љубила Господа Бога свим срцем својим и када је дошао чудесно ангео са неба, рекавши да ће зачети од Духа Светога, Она се зачудила, рекавши: Како ја да зачнем, дјевојка сам, ја не знам за мужа? Зачећеш, а то што ће бити у теби, биће од Духа Светога и зваће се Светим. И Она је онда рекла те најтеже ријечи које се изговарају у животу: Ево слушкиње твоје Господе, нека ми буде по ријечи твојој! То је оно што је Она урадила и зато ми Њу прослављамо. Не зато што је Она на било који начин другачије створена од нас. Она је исто била жена од крви и меса, рођена од мајке и оца, али учинила је несвакидашње, показала неслућену врлину и послушање. Ево слушкиње, Божије, нека ми буде по ријечи твојој Господе — показала је да љуби Господа Бога свим срцем својим и свом душом својом и снагом својом на дјелу.“
У другом дијелу празничног слова, прота Игор подстиче свакога да следује примјеру Пресвете Богородице: да прихвата вољу Божију, да воли Бога свим својим срцем и да ту љубав показује кроз дјела. Он објашњава да љубав према Богу значи држати се Његових заповјести, док љубав према ближњем подразумијева да не оговарамо, не завидимо другима…, већ да са ближњима поступамо онако како желимо да према нама поступају.
Осврнувши се на јеванђелску причу о Марти и Марији, сестрама Лазара четвородневног, прота је упоредио Марију, која је седјела код Исусових ногу, са Дјевом Маријом. Када се њена сестра Марта пожалила да јој Марија не помаже у служењу, Господ јој је рекао: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само једно је потребно. Али је Марија добри дио изабрала, који јој се неће одузети. Ове ријечи Господње су упућене свима нама, јер живот доноси много тешкоћа, искушења и није лак, али не треба због тога пренебрегнути, поучио је сабране о. Игор, оно што је најважније, а то је уздање и тврда вјера у Господа који заправо једини истински промишља и брине о свакој души људској.
„Тако се и ми бринемо и узнемиравамо за много. И морамо, живот није једноставан, није лаган, треба обезбједити себи и својој породици понешто да се нормално живи. Бринемо се и узнемиравамо око тога, али увијек треба да имамо на уму да треба да изаберемо онај други дио који је бољи, да све то што радимо, радимо да би могли да сједимо у вјечности код ногу Исусових. Дакле, наш труд треба да врхуни у томе да ћемо у вјечности сједити у подножју ногу Исусових.“
Своје празнично слово протојереј Игор Балабан је закључио поруком да је Пресвета Богородица благословена управо зато што је пажљиво слушала Божју ријеч и придржавала се ње, бивајући истински смирена и послушна те да је за нас важно да слиједимо Њен примјер, прилажући труд без обзира на то колико смо или нисмо успјешни у подражавању таквог врлинског живота. А Бог, као и родитељ, гледа на труд, а не само на коначне резултате.
Бесједа о. Игора Балабана – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
