„Ако ли је сваки човјек чудо,
колико је тек чудо човјек,
који се са Богом сусретене и сједини“
„Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити“, рекао је највећи српски пјесник, мудри архијереј Српске цркве, Цетињски митрополит и црногорски владар Петар II Петровић Његош.
Ове ријечи се могу односити на многе светитеље и великане рода српског, чије име се памти, чији се примјери памте, дјело чува и преноси с кољена кољено.
Један од дивних изданака рода српског и сверодне Бачке, који се имао рашта и родити, јесте и Свети свештеномученик Рафаило Момчиловић, дероњски, бачки, ковиљски, манасијински, раковички, буковски, славонски, московски, свесрпски и свеправославни, васељенски…
Својим животом, дјелом, подвизима и мученичком смрћу, вјерно исповједивши Христа Богочовјека, овај дивни свједок Божији је достигао мјеру свога и људског достојанства. Увјенчавши свој живот мученичком смрћу, препознао га је Онај, који живот даје, као свог истинског слугу, који му је био вјеран и у малом и у великом. Стога га је украсио даром над даровима, препознавши га међу своје изабране свете.
Свети свештеномученик Рафаило показао је свима којим путем требамо ићи и ако треба и на страшном мјесту постојати.
Светост је задатак свих људи, а поготово хришћана.
Свети свештеномученик Рафаило, литург, умјетник, сликар, прво је украшавао своје срце и своју душу подвизима, благодаћу Божијом, а онда није занемаривао ни од Бога му дате таланте, међу њима и дар сликарства.
Усавршавао се у сликарству са благословом Синода Српске цркве у царској Москви, древном Риму, Венецији, Београду, али и на сваком мјесту и манастиру гдје је живио и радио.
Сликао је прво на свом срцу, а онда је тај доживљај и тај сусрет преносио на икону, фреску, људски лик, природу.
Осликавао је Бога, Богородицу, свете, чији ликови красе многе иконостасе по манастирима и црквама, молећи се њима, а онда су они украшавали његово срце и племениту душу.
Када свети слика, он то ради сликајући за вјечност. Слика и ствара сагледавајући из перспективе вјечности, преображенски. Стога је свети и са правом он заштитник и покровитељ, иконописаца, фрескописаца, сликара, умјетника.
Свој мученички живот је завршио у Славонској Пожеги, гдје је мучен и злостављан, не зна му се ни гроба ни мрамора на земљи, али његов спомен остаје и траје на небесима. Својим страдањем и он је, као и многи прије њега, и у његово вријеме, и у временима нашим, освештао мученичку славонску земљу, украсивши је дивним примјером исповједништва. Његов животни примјер постаје цвијет наде и неувенљива ружа што своје латице пружа Небеском Јерусалиму
Поставши свједок Божији на земљи, кога ништа није могло раставити од љубави Христове, Бог га прославља као свог вјерног слугу, а ми му се молимо и поклањамо просећи да се пред Престолом Господњим, помоли и заступа за све људе добре воље.
Свети Свештеномучениче Рафаило моли Бога за нас!
Александар Вујовић
На празник Светог Свештеномученика
Рафаила Шишатовачког
3. септембар/21. август 2024. године
Свети манастир Острог
