Јуче је у Манастиру Крушедол торжествено прослављен празник Преподобне мајке Ангелине српске.
Светом архијерејском Литургијом началствовали су Његово високопреосвештенство Митрополит сремски господин Василије и Преосвећени Епископ западно-европски господин Јустин, уз саслужење више свештеника и ђакона Епархија сремске, бачке, врањске… За певницом су били истакнути појци – свештеници Епархије сремске.
После Свете тајне причешћа и поделе нафоре верном народу се обратио Митрополит Василије са речима захвалности свима који су пристигли у Крушедол, а посебно Епископу Јустину који је из Париза дошао у Срем на прославу празника.
Владика Јустин се захвалио Митрополиту и надахнуто говорио о житију Преподобне мати Ангелине. После беседе освећени су славски дарови и изабран нови кум. Домаћин славе – високопреподобни архимандрит Сава је позвао све присутне за трпезу љубави, коју су припремили монаси и кумови ове светиње
Манастир Крушедол подигао је Свети митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете Мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица намеравала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке. Велики кнез услишио је њену молбу и послао јој је не само потребан новац, већ и четири товара скупоцене самуровине, као и писмо којим јамчи даљу подршку.
Избор празника Мајке Ангелине за манастирску славу узрокован је и легендарним доброчинствима последњих чланова светородне сремске династије, који су веома издашно помагали породични маузолеј. Брат Светог владике Максима, деспот Јован Бранковић, наводно је Крушедолу поклонио укупно 16 села: Купиново, Карловце („с превозом дунавским“), рибњак Кувалово, Крушедол, Чортановце, Крчедин, Инђију, Пазову, Љуково, Добродол, Нерадин, Шатринце, Микољу, Пећинце, Брестач и Грабовце. Мата Косовац пише да се 1910. године у Крушедолу још увек чувала печатирана деспотова грамата, издата у Беркасову, 4. маја 1496, која је потврђивала овај великодушан дар. С друге стране, важно је напоменути да историчари данас оспоравају аутентичност овог документа, који се први пут помиње тек почетком 18. века, истичући да је у овом случају искључиво реч о задужбини Светог владике Максима. Легенда о деспоту Јовану, као ктитору и оснивачу, касније је помогла Крушедолу да задобије свој престижни статус царске лавре и „првопрестолног манастира Фрушке горе“. Мада је предвиђен за маузолеј уснулих деспота, чији су кивоти, „на утеху народа“, били изложени испред олтара, манастир прераста у седиште Митрополије београдско-сремске од 1512. године, када је Свети Максим изабран за њеног архипастира.
Извор: Радио Српски Сион
