У цркви Свете великомученице Недјеље у Пелинову (Горњи Грбаљ), 9. и 10. августа прослављена је храмовна слава.
У суботу, 9. августа, свечано вечерње богослужење служио је парох горњогрбаљски јереј Лазар Крстић, уз саслужење пароха цетињског, јереја Миливоја Бакића. По одслуженој вечерњој служби, литија је традиционално ишла од цркве Свете Недјеље у Пелинову до Цркве Свете Госпође у Радановићима.
По повратку литије у храм Свете Недјеље освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.
Сјутрадан, у недјељу 10. августа, прослава храмовне славе настављена је Светом Литургијом, коју је служио свешетник Лазар Крстић, надлежни парох, уз учешће бројних вјерника из овога мјеста.
Данашњи храм Свете великомученице Недјеље у Пелинову подигнут је у XVI вијеку, у жељи да се обнови древни манастир посвећен овој светитељки, који је постојао на овој локацији у доба Немањића. Храм је временом дозиђиван па има издужену правоугаону основу.
Храм није гробљански, осим што се са његове источне стране налази споменик подигнут мјештанима који су се затекли поред овог храма у вријеме рације у Другом свјетском рата, те су стријељани у његовој непосредној близини.
Иконостас је рад иконописаца познате иконописачке школе Димитријевић-Рафаиловић. На икони Пресвете Богородице забиљежен је потпис иконописца Христифора Рафаиловића и година 1844.
Младен Црногорчевић је у својој студији “Цркве у Грбљу“ о овој цркви између осталог записао:
”Био је на гласу овдјешњи манастир из доба Немањића који је живио у братској узајамности с манастиром превлачким. И данас се виде трагови од мозаика, управни темељни зидови, оборене громаде и прокопи, изнад којих је један Љепавић подигао данашњу цркву Св. Неђеље у XVI в. Овоме манастиру припадаху околни пространи маслињаци и “Краљичин млин“, кога је градила нека српска краљица. У непосредној близини постојао је “Кретин град“ коме се још виде развале. Одатле до брдске или ти превлачке “Бачве“ вођаху подземни чунци, а предање казује да се тако слијевало уље, премда су те мјесности у знатном растојању од какових 8 километара. Кажу, да су Турци (Барбарези) порушили манастир Св. Неђеље и Кретин град“.
Црква је претрпјела велика оштећења у великом земљотресу 1979. године. Обновљена је и освештана 1992.године.
Приликом земљаних радова 2001. године, у порти овог храма пронађени су крупни комади пода од опека утопљени у малтер, у распореду “рибље кости“ и уломци керамике, међу њима и амфора.
Традиционално се храмовна слава – Света великомученица Недјеља, у овом храму прославља на прву, односно, другу недјељу у августу (за случај када Илиндан пада у другом дијелу седмице), а не 20 јула када се по календару прославља њен празник.
О. Б.
