На недјељни дан када наша Света црква прославља Свету мученицу Агрипину и Владимирску икону Мајке Божије, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомучнеика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића, о. Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одоварао је хор Свети Сава, предвођен хоровођом Снежаном Поповић, дипломираним теологом.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствјући свештенослужитељ прота Перовић.
„Нека је Слава Богу што нам Своје истине о животу открива на овим црквеним сабрањима путем Божије Ријечи коју слушамо и тумачимо, као и онај блажени муж из 1. Псалма: Блажени је онај човјек који не иде на вијеће безбожничко, него о Божијој Ријечи мисли дан и ноћ. Ово су ријечи које читамо на Литургији и о којима треба да мислимо и дан и ноћ. Ова сцена из јеванђелског зачала нам открива да је Бог Сведржитељ и да све држи у својим рукама; исто оно што је Његош опијевао у својој поеми Црногорац свемогућем Богу кад каже: Гдје год погледам од мале травке, од пчеле, мрава па да слона и до звијезда на Небу – свуда видим Тебе. Представа о Богу не може бити другачија, него да је то Биће које све држи и све управља. С друге стране ако је то тако – поставља се питање – шта ћу ја, онда ту ? На више дјелова у Светом писму, Бог нас позива да максимално учествујемо у Његовом дјелу. Зато овај догађај гдје официр римски тражи помоћ за свога слугу и то са таквом вјером гдје каже: Не мораш ни да долазиш, само реци Ријеч, јер Ти си командант природе, здравља мога слуге… па као што ја командујем у мојој војсци, тако и Ти, Боже, командујеш цијелом творевином. Ту долазимо до нечега необјашњивога, Бог може све, а од нас тражи да се максимално укључимо“, поручио је прота Гојко Перовић.
Потом су сви они који су постили Петровски пост – приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото-видео: Дарко Радуновић