У другу недјељу по Педесетници, када прослављамо Све свете који су просијали у земљи Српској, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
На Светој служби Божијој пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице при овоме храму, као и чланови црквеног хора Саборног храма „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић.
Након заамвоне молитве сабранима се обратио протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је подсјетио да смо претходне недјеље прославили празник Свих светих, а да данас Црква Божија слави празник Свих српских светитеља, поштујући све светитеље и учитеље, познате и непознате, са посебним нагласком на Светог Саву, првог српског архиепископа, који је основао Српску православну цркву прије више од осам вјекова.
Приближавајући смисао и поенту прочитаног јеванђељског зачала, које говори о томе како је Господ позвао прве апостоле – Андреја, Петра и синове Зеведејеве, Јакова и Јована: „Оставите све и идите за мном, и учинићу вас ловцима људи“, прота Далибор је казао да су кроз Свету тајну крштења сви хришћани позвани да постану Христови апостоли и да шире благу и радосну вијест о домостроју спасења.
У даљем обраћању прота истиче како су српски светитељи, кроз примјер свог живота и мучеништва, посвједочили вјеру у Господа и постали Његови апостоли. Он објашњава да су хришћани позвани да проповједају Христово Јеванђеље првенствено кроз сопствени примјер, не само у Цркви, већ и у свакодневном животу, како би и били препознати као истински примјер живе и тврде Божије вјере и светости.
Отац Далибор се осврнуо на важну улогу кумова у Светој тајни крштења, напомињући да кумови преузимају улогу свештеника у подучавању својих кумова о вјери православној. По његовим ријечима кумови морају првенствено да свједоче своју вјеру кроз примјер свог живота и знања, како би крштеним кумовима били образац вјере.
У наставку прота Далибор се осврнуо на прослављање свих Светих који су просијали у роду нашем, питајући се да ли смо заправо достојни живота који су живјели наши свети преци. Он напомиње да су, упркос тешкоћама, сиромаштву и борби за опстанак у ранијим временима, наши преци оставили за собом велика и света дјела, док ми у данашњем времену имамо изобиље свега, али људи ипак нису срећни.
Говорећи о светима из рода нашег, прота Далибор посебно је истакао династију Немањића и њихова велика дјела, изражавајући потребу за таквим људима и у данашњем времену, који ће водити српски народ правим путем, подсјећајући да је кроз историју када је народ био са Богом, Бог га је благосиљао, али када се окренуо против Њега, Бог га је кажњавао.
На крају протојереј-ставрофор Далибор Милаковић је истакао примјер Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) који је, на врхунцу своје моћи, абдицирао са престола у корист најстаријег сина и замонашио се на Светој Гори са сином – Светим Савом. Заједно су обновили манастир Хиландар и помагали многа света мјеста. Свети Симеон је првобитно сахрањен у Хиландару, гдје је из његових моштију текло миро, али су касније његове мошти пренијете у његову задужбину – манастир Студеницу.
Текст, фото: Борис Мусић
